Izvor: Blic, 04.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena stražar u muškom zatvoru
Deca su se navikla na moj posao ali je
meni teško što svaki Božić i Uskrs
prvodim ovde, a ne sa njima
Da je Valjevo Požarevac, Svetlana Golubović bi na radnom mestu stražara u zatvoru bila samo jedna od koleginica. Ovako, Svetlana je već 11 godina jedina dama među muškim stražarima u Kazneno-popravnoj ustanovi u Valjevu. Otkud žena u klasičnom muškom zanimanju, pa još u muškom zatvoru"svi se čude.
Oduvek sam imala sklonost ka uniformi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i poslu za koji se, kroz dečačke igre, pripremaju samo oni što nose pantalone a ne suknje, priča ova Valjevka. U policiju je htela odmah posle osmog razreda osnovne škole, ali, kako kaže, roditelji tada nisu hteli da je puste. „Gde odmah posle osnovne škole da žensko dete ode od kuće", govorili su, pogotovo u vreme kada policajke nisu bile tako česta pojava. Kada je postalo moderno da žene u većem broju idu u MUP, Svetlana je imala previše godina, ali uniforma joj je ipak bila suđena.
- Žena koja je pre toga bila stražar tog aprila 1997. je odlazila u penziju. Izašao je konkurs, odmah sam poslala prijavu i imala sreće da budem primljena. A toliko sam strepela - priča Ceca koja je danas stražar u KPZ za maloletnike, radi u matičnoj službi istražnog zatvora i vikendom i praznicima je zadužena za pretres žena koje dolaze u posetu muškim osuđenicima.
Bilo je teško u početku
-Muški je zatvor i ne mogu da kažem da mi na početku nije bilo teško. Sticajem okolnosti, poznavala sam nekoliko ljudi koji rade ovde i oni su mi dosta pomogli u tom najtežem periodu da se uklopim i shvatim gde sam. Ipak, policajke su napolju i to je jedna priča, a ovo je radno mesto "iza žice”. Verovatno su na početku neki i sumnjali u moje sposobnosti. Teško je prihvatiti da žena može da opstane u ovakvom okruženju. Međutim, prihvatili su me i za ovih 11 godina nikada nisam imala sukob s kolegama. Bitno je prihvatiti muški način razmišljanja i ponašanja jer ovo je muški posao - otkriva Ceca.
U šali dodaje da je moguće da su stražari prihvatili i nešto njeno, pa je zato na radnim mestima sve pod konac i čisto.
Specifična je i „klijentela" s kojom Svetlana Golubović radi. Stariji maloletnici i mlađi punoletnici, neki koji su zbog samo jedne mladalačke greške dopali zatvora, a neki sa "debelim” dosijeom koji baš na robiji počinju da prave karijeru kriminalca.
- Bilo je na početku neprijatnih situacija baš zbog toga što sam žensko. Umeju da budu agresivniji, ali sam shvatila osnovno pravilo službe i počela da ga primenjujem. A to je - kako se postaviš u startu u tome moraš ostati dosledan. Nema popuštanja, prema jednom zatvoreniku a da prema drugom budete rigorozni. Prema svima morate biti isti. Jer glas o tome ko ih i kako čuva se brzo pronosi. Svaki novi tačno zna kakav je ko od nas. Bilo je pokušaja provokacija, ali sam ih u startu sasekla i nemam problema - jasna je Ceca.
Ona objašnjava da je normalno da postoji strah, ali vremenom čovek na sve ogugla i oslobodi se.
- Iako smatram da je to naša mana mislim da mora da postoji doza straha jer to je uslov za oprez, koncentraciju i spremnost da odmah reagujete. Tako je i posao dobro obavljen i vi ste lično bezbedni - kaže žena stražar.
Okolina se čudi
Jedina je žena zadužena za 67 pritvorenika u istražnom zatvoru i preko 240 štićenika u KPZ-u, kada im dođe vreme posete i pretresa ženskih posetilaca. Pretresi su posebna priča jer je samo ove godine prilikom kontrola straža oduzela više od 500 mobilnih telefona koje su posetioci nameravali da prošvercuju osuđenicima. Jednom osuđeniku je na katolički Božić stigao paket težak čak 60 kilograma. Pored svakojakih đakonija, u paketu je bilo i 25 vekni svežeg hleba. Na muci su se našli Svetlana i njene kolege jer su morali detaljno da pregledaju svaku veknu hleba, zbog sumnje u šverc „specijalnih poklona".
Šta kaže okolina na njen posao? - Čude se i ne veruju, bilo kada se javljam na telefon u matičnoj službi istražnog zatvora, bilo kada se upoznajem. Sećam se da smo u pritvoru imali jednog Crnogorca, verovatno je imao i narušene porodične odnose jer je njegova supruga, kada je došla u posetu i kada me je videla, zavapila - šta, zar i ovdje da nađeš ženu?! Nedavno, na porodičnoj slavi, novi prijatelji koji su znali gde radim ali ne i šta. Šokirali su se kada su videli fotografiju u uniformi jer su sve vreme mislili da sam kuvarica - kaže Svetlana, majka jedne osmakinje i blizanaca koji su treći razred osnovne.
-Njima je moj posao sasvim u redu. Oni su se navikli, ali meni je teško jer svaki Božić i Uskrs provodim ovde, a ne s njima - priznaje ona.
Kolege ponosne na jedinu koleginicu
- Ceca ne radi samo svoj osnovni posao stražara, nego i administrativni u matičnoj službi istražnog zatvora. Ništa joj od toga ne pada teško, a pri tome je veoma skromna. Mi smo, u stvari, veoma ponosni što u ustanovi imamo ženu na jednom veoma zahtevnom, opasnom i odgovornom radnom mestu - hvali Svetlanu Golubović upravnik valjevskog KPZ-a Slobodan Arsenijević.
