Izvor: Blic, 07.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvorenici stalno plaču
Zatvorenici stalno plaču
Noćas sam se vratila iz Hrvatske. Suprug mi je u zatvoru u Lepoglavi, razgovarala sam s njim. Molim našu vladu preko vas, 'Blica', da se zauzme za te zatvorenike, jer se za njih niko ne raspituje. Posećujem ga jednom na tri meseca i svaki naš sastanak započinje plačom, tako i završava. Oni u zatvoru, a ima ih u Lepoglavi 34, okreću se svako ka svom zidu i plaču...
Ovo je priča Milice Jazavac. Ona je do hrvatske vojne akcije 'Oluja' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 1995. godine živela sa suprugom i ćerkom u Glini. Ona i ćerka izbegle su u Srbiju i još se nalaze u kolektivnom smeštaju u zgradama aleksinačkog rudnika. Hrane se slabo, oblače ono što dobiju, a na pitanje šta poseduju od stvari u njihovoj sobi, Milica odgovara:
- Imam dva kreveta.
Njen suprug Dušan Jazavac uhapšen je sa dvojicom braće prvog dana 'Oluje', pri povlačenju iz sela Dragotina kod Gline. Jedan brat na mestu je ubijen, a drugi poslat s njim u logor u Sisku.
- Dušanov brat je podlegao batinama. Mučili su ih da priznaju da su ubili hrvatskog vojnika - priča Milica.
- Jazavac je bio sav crn po telu da niste mogli pronaći ni mesto veličine jagodice na prstu svetlije boje. Kasnije bi te rane od batina zarasle pod krastama po čitavom telu. Bio je primoran da pije njihovu mokraću, zubi su mu izbijeni, rebra, kičma, glava polomljeni... Imao je tri-četiri tretmana dnevno i na kraju doveden u situaciju da mora da prizna i nešto što nije počinio, da je s leđa ubio hrvatskog policajca, za šta je dobio dvadeset godina - svedoči Petar Fjodorov, koji je bio u logoru sa Jazavcem. On je predsednik Udruženja logoraša 1991. godine, organizacije koja sa 'Veritasom', dokumetaciono-informacionim centrom, pokušava da pomogne bivšim i sadašnjim zarobljenicima i logorašima. Prikupljaju dokaze i svedoke. Podaci govore da je za vreme rata registrovano 120 logora u Hrvatskoj, 460 u BiH federaciji i da je kroz njih prošlo 20.000 ljudi, žena i dece. Oko 5.000 njih sada živi u Srbiji, a veći deo iselio se u zemlje trećeg sveta. Oko 2.000 vodi se pod šifrom 'nestali'.
- Kod preživelih javljaju se čudni tumori po glavama, telu, ali što je najgore zarobljenika još ima. Njihov broj varira. Neke otpuštaju, druge hapse. Niko, pa ni od povratnika, ne zna da li je na spisku ili ne. Pre tri dana uhapšen je Nebojša Jelić, povratnik u Bele vode, kod Gline. On je sada samo još jedan od 75 Srba, zatvorenih u Hrvatskoj. Njih 64 optuženo je za ratni zločin i genocid prema civilnom stanovništvu, ostali za klasičan krimilan, iako su navodna dala vazana s ratom - tvrdi Savo Štrbac, advokat 'Veritasa'.
Oni nemaju presudu Dušana Jazavca, ali Milica svedoči da je ‘97. godine prebačen iz logora u Sisku u Lepoglavu, gde je održano suđenje.
- Svedočio je hrvatski mupovac i rekao: 'Ne, to nije čovjek kojeg smo vidjeli da ubija s leđa našeg mupovca'. I posle toga, on je u Lepoglavi. Jedan naš advokat tražio mi je 15.000 maraka: 'U roku od 24 časa dobićeš supruga nazad'. A ja nemam te pare. Moj suprug imao je moždani udar i pošteđen je zatvorskih obaveza. Sada su prema njemu ljubazni, kao i prema meni kad odem, nema nikakvih problema, ali on tamo trune, a nije kriv - priča Milica.
Sve do obezglavljenog građanskog rata porodica Jazavac živela je mirnim gradskim životom. Milica je radila u pamučnoj predionici dvadeset sedam godina, a suprug u transportnoj firmi. Imali su stan od 58 kvadrata, porodičnu kuću s dva ulaza.
- Sada nemamo ništa. Preživeli smo četiri i po godine pod granatama, preturili bombardovanje preko glave, sve al’ Dušanov bol nikako ne mogu. Ne bismo mi ništa tražili, samo kad bi mi suprug bio oslobođen. Ne bismo nikoga opterećivali, Srbiju majčicu, našu maticu. Išli bismo negdje, negdje na kraj svijeta. Samo da naša vlada nešto smogne učiniti s zarobljenicima, jer oni su tamo zaboravljeni, tako se osjećaju, poniženi su i uništeni. Malo izađu u krug, a onda razbijaju glave šta će i kako će s djecom, porodicama.
Tanja Nikolić Đaković
Ubili ste četiri konja i tri svinje
Međunarodni sud u Hagu ne priznaje ove navodne zločine, i zatvorenika iz hrvatskih zatvora nema na haškom spisku. Advokat Štrbac predočio je Luiz Arbur, tadašnjem predsedniku Haškog tribunala, između ostalih i slučaj Bogdana Bakića iz Benkovca koji je uhapšen posle 'Oluje' i osuđen na osam godina robije. Optužba doslovce glasi:'Ubili ste četiri konja i tri svinje i ukrali bačve za vino i na taj način očistili etnički selo od Hrvata u cilju stvaranja velike Srbije'.
