Izvor: Blic, 04.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto čačkamo nos?
Zašto čačkamo nos?
Vrlo je verovatno, bar statistički, da ste u poslednjih šest sati stavili prst u nos bar jedanput. Nemojte imati osećaj krivice zbog toga. Jedno naučno istraživanje nedavno objavljeno u 'Žurnalu kliničke psihologije' pokazalo je da samo tri i po odsto stanovništva ne upražnjava ovaj 'sport'. Ostali, što znači 96,5 odsto ljudske populacije, predano se posvećuje 'kopanju' nosa, a neki čak zatim posmatraju sadržaj tako pažljivo kao da je u pitanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << drago kamenje. Svi smo primetili, naročito dok smo u automobilu na semaforu, da vozači skraćuju vreme čekajući zeleno svetlo malim 'rudarskim' radovima. Istraživanje je takođe pokazalo da je uobičajeno čačkati nos za potrebe koje bi se mogle definisati higijenskim, otprilike četiri puta dnevno. Ali, i tu postoje preterivanja: 7,6 odsto populacije ima više od 20 'intervencija' u nosu dnevno, tako da se za njih može reći da boluju od 'nove' psihijatrijske bolesti - rinotileksomanije.
Kitarandžan Andrade, sa Nacionalnog instituta zdravlja u Indiji, ispitivao je na uzorku od 200 učenika četiri srednje škole, koji pripadaju različitim društvenim slojevima, kakve su njihove navike u čišćenju nosa prstom. - Praktično, svi učenici koje smo ispitivali priznali su da upražnjavaju ovu disciplinu - kaže Andrade. - I ne samo to. Njih 17 odsto imalo je osećaj krivice zbog ovakvog ponašanja.
No, kako uopšte nastaje materijal koji iz nosa treba odstraniti, a koji se u narodu jednostavno zove slina?
- Iz sluzi koja se stvara u čeonim sinusima i sinusima lica, to jest šupljinama smeštenim iza čeone i jagodičnih kostiju, a obložene su ćelijama u obliku pehara koje zapravao luče sluzavu materiju - objašnjava Fabio Babiloni, istraživač na Univerzitetu u Rimu.
- Proizvodnja ove sluzi podseća na pokretne stepenice. Sluz napreduje brzinom od tri do 12 milimetra u minutu. Svako od nas udahne otprilike devet hiljada litara vazduha u toku dana, a sa vazduhom unesemo i milione stranih čestica prašine, mikroba... One prolaze kroz filter od dlačica koje se nalaze u nosu i odlaze u grlo, to jest kad progutamo pljuvačku odlaze u stomak, gde ih razlažu stomačne kiseline. U isto vreme, sluz se stalno vlaži uz pomoć udahnutog vazduha. Ali, ako izgubi vlažnost koja joj je potrebna u toku dana na svom putu od nosa do stomaka, sluz se suši i lepi za zidove nosne duplje. Stručnjaci su izračunali da svako od nas proizvede jednu čašu slina mesečno. Lekari, međutim, savetuju da sadržaj iz nosa ne treba odstranjivati, a naročito ne prstima. Zašto mi to ipak radimo? Po odgovorima koje su dali ispitanici, zato što nagomilana sluz sprečava disanje, zato što od nje svrbi nos, zato što su estetski ružne... Američki istraživači na Univerzitetu u Viskonsinu na uzorku od hiljadu stanovnika Dejn oblasti pokušali su da daju odgovor gde, na kraju, završi sluz iz nosa? Došli su do sledećih podataka: 90,3 odsto završi u maramici, 28,6 odsto bude bačeno u slobodan prostor ili završi na pločniku, 7,6 odsto bude zalepljeno za nameštaj, a 1,8 bude progutano.
- Ako vas svrbi nos, bolje je da u njega sipate nekoliko kapi slanog rastvora koji možete kupiti u svakoj apoteci, nego da kopate po njemu i da ga čačkate - savetuju lekari. CDC/IF
Uhvaćeni na delu
Prema istraživanju sprovedenom na sajtu www.misterpoll.com, 35 odsto ispitanih našli su se u situaciji da ih u kopanju nosa iznenadi neki ukućanin, njih 28 odsto iznenadio je prijatelj ili kolega iz kancelarije, njih 15 odsto na delu je uhvatio partner, a njih pet odsto šef. Većina (njih 38 odsto) tada se pretvaralo da češe nos. Najčešće kažiprstom
Na pitanje čime čačkate nos, od 200 ispitanih učenika dobijeni su sledeći odgovori:
- 80,5 odsto čačka nos prstima, i to 65 odsto kažiprstom, 20 odsto malim prstom, 16 odsto palcem. Pincetom čačka nos njih 6,5 odsto, a vrhom olovke 4,5 odsto.
