Izvor: Blic, 12.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapušteni spomenik hrišćanstva
Zapušteni spomenik hrišćanstva
Opustelo kao Arača, kaže se u severnom Banatu, a da većina žitelja i ne zna šta je to 'Arača' koju pominju. U pitanju je srednjovekovna crkva u ataru čije su ruševine odolele vremenu.Kada se s puta Novo Miloševo - Novi Bečej, pored napuštene železničke postaje, pored salaša i kroz njive krene običnim zemljanim putem, i izdrži nekoliko kilometara truckanja - odjednom se pred zapanjenim gledaocem ukažu ruševine prave pravcate katedrale, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja čak i sada pokazuje da je nekada bila impozantna. Pustu još od vremena prodora Turaka u ove krajeve, Araču je najviše proučavao Zoltan Čemere, profesor istorije iz Banatske Topole, koji predaje đacima u čak tri osnovne škole u Kikindi.
- Nema pisanih tragova o njenom osnivaču ili ktitoru, niti se pouzdano zna kada je podignuta, ali po arhitektonskim elementima vidi se da je u pitanju romantička bazilika iz prve polovine XIII veka. Kasnije, u XIV veku, dodati su elementi gotike. U to vreme, franjevci su ovde osnovali manastir, čiji su ostaci nađeni pored ruševina Arače: ćelije za kaluđere, pomoćne zgrade... Nema sumnje da je Arača podignuta na mestu još starije crkve, jer smo u ruševinama pronašli ostatke temelja od naboja, koji datiraju iz druge polovine XI veka! Možemo, dakle, da kažemo da ovde imamo hiljadu godina hrišćanstva - kaže Čemere.
Ruševine Arače stoje na brežuljku, a nije teško pretpostaviti da ovolika crkva nije građana na pustom mestu, daleko od vernika, nego naprotiv, baš u blizini naselja. A gde je bilo naselje, svakako je bila i tržnica, i tvrđava, i sav ostali kolorit srednjovekovnog gradića. Arheolozi i istoričari tek treba da obave svoj deo posla i prouče ovaj jedinstveni spomenik, a do tada, sa Arače lokalno stanovništvo malo-malo pa odnosi građevinski materijal.
U međuvremenu, crkva bez krova stoji usamljena: osim leti, nema ni odgovarajućeg puta do nje, niti bilo kakav putokaz ukazuje na ovaj redak ostatak davnih vremena. Tek odnedavno čuju se glasovi da Araču treba na neki način zaštiti. Do tada, ona ostaje omiljeno stecište mladih arheologa i istoričara, koji ponekad dolaze na kampovanje, i njihovih vršnjaka, koji ovde organizuju atraktivne noćne zabave. Zbog ove poslednje kategorije posetilaca, među lokalnim stanovništvom može ponovo da se čuje prastara legenda, prema kojoj ovo mesto noću posećuju duhovi; po drugoj varijanti, ovo mesto sadrži dobre vibracije, koje pomažu da se čovek oslobodi nesanice. Kako god bilo, ko dolazi, treba da ima dobro vozilo za težak teren. G. P.
