Izvor: Blic, 19.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za početak svi Srbi u jednoj kući
Za početak svi Srbi u jednoj kući
U selu Nišićima, četrdesetak kilometara od centra Sarajeva nekoliko srpskih porodica koje su napustile svoje kuće posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma već mesecima žive u šatoru čekajući da im se kuće obnove i osposobe za stanovanje. Ista je slika i u selu Kasetićima, opština Hadžići, gde Miroslav Samouković sa desetak komšija boravi u prizemlju jedne kuće bez struje, prozora, sa betonskim podom i, kako kaže, sa mnogo želje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i malo nade čeka da mu se rekonstruiše kuća...
Strategija Visokog komesarijata UN za izbeglice za povratak ovih ljudi u stvari je da se u jednom selu za početak rekonstruiše po jedna kuća u kojoj će prve godinu živeti i njihove komšije čije su kuće uništene, a da se u međuvremenu, uz uslov da se pojavi neki donator, za stanovanje osposobe i druge kuće. A donatora je sve manje. Ranijih godina kažu bilo je i para i donatora, ali izbeglice tada nisu bile zainteresovane za povratak. Sada kada bi hteli da se vrate, para nema.
- Odavde sam otišao u zimu posle Dejtona, kuće su nam ostale čitave. Ali, sad kad sam se vratio imao sam šta i da vidim: samo gole zidove. Neko je sve uništio - kaže Radomir Kojić iz Nišića.
Inače, u ovom mestu, osim spaljenih i porušenih domova, uništena je i pravoslavna crkva, tačnije zapaljena je.
U svakom slučaju, raseljeni sve manje veruju da će i od ovog projekta Visokog komesarijata biti koristi i kažu da je i ovo što im se sada obećava samo deo predizborne kampanje koja je u toku i u Bosni i Hercegovini.
Nadležni za problematiku izbeglica i raseljenih u vladi Sarajevskog kantona sa svoje strane ističu da čine sve kako bi se izbegli i raseljeni vratili na svoje. Besima Borić, ministar za rad, socijalna pitanja i raseljene Kantona Sarajevo u nedavnom razgovoru sa opštinskim poverenicima za izbeglice Republičkog komesarijata za izbeglice i novinarima rekla je da je tokom prošle godine u ovaj kanton vraćeno 7.680 porodica, što je više od planiranog za 2001. godinu.
- Ove godine planirali smo da vratimo 8.000 porodica, odnosno da im pomognemo da dođu u posed svoje imovine. Do sada smo realizovali 82 odsto plana i vratili 6.610 porodica. Kada je reč o izbeglicama u Jugoslaviji, u Sarajevo su se vratile 2.932 porodice. Za 2.590 porodica vraćeni su stanovi, a ostalima privatne kuće - kaže Besima Borić, objašnjavajući da iznete cifre u stvari predstavljaju broj onih koji su došli do svoje imovine, što ne znači da su i ostali da žive u Sarajevu.
Koliko se porodica opredelilo za nastavak života u Sarajevu govori i podatak koji je tom prilikom iznela Hazima Pecirep, ministar za stambena pitanja ovog kantona.
- Od vraćenih stanova njih 2.000 je prazno, a sarajevska javna komunalna preduzeća imaju godišnju štetu od 1,5 do dva miliona konvertibilnih maraka zbog neplaćanja komunalija - kazala je ministarka Pecirep.
Prema rečima Besime Borić, za ostanak u Sarajevu najvećim delom opredeljuju se penzioneri koji su uspeli da povrate svoj stan, što im uz penziju obezbeđuje uslove za podnošljiv život. Mlađi se mnogo ređe odlučuju da nastave život u Sarajevu, a razlog za to, prema njenom objašnjenju, jeste činjenica da je u prestonici BiH teško naći zaposlenje. Kada je reč o primeni imovinskih zakona, gde vlada pravilo da pravi vlasnik ima prvenstvo nad trenutnim korisnikom, u Kantonu Sarajevo planiraju da ovaj posao završe u narednih godinu i po dana. Zahtevi se rešavaju hronološki, dakle po redosledu podnošenja, a trenutno je u toku realizacija zahteva podnetih 1998. godine. R. Marković Sarajlije većinom žive od trgovine
Na pitanje 'Blica' šta je glavni izvor prihoda Sarajlija, ministarka Borić je odgovorila da većina živi od trgovine.
- U nedostatku drugog posla ljudi uglavnom trguju, dok stari, veliki sarajevski sistemi, poput 'Energoinvesta', rade sa vrlo malim kapacitetima. Proizvodnju su obnovile Fabrika duvana Sarajevo i 'Sarajevska pivara', a u međuvremenu su nikla i brojna mala preduzeća. Privatizacija, koja je ovde pri kraju, dosta je stresno doživljena. Socijalni programi za radnike nisu urađeni baš najbolje. Veliki broj zaposlenih mesecima ne prima platu, doprinosi za socijalno osiguranje uplaćuju se vrlo neredovno - objasnila je Besima Borić.
