Izvor: Blic, 09.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreli Tokio
Vreli Tokio
Tokio, ekscentrična, ekstremna, nadrealna i zabavna japanska prestonica, kao da je iz nekog drugog sveta. Nakon uspeha filma 'Izgubljeni u prevodu' Sofije Kopole, mladi Japanci opsedaju hotel 'Park Hajat', u čijem baru, na 52. spratu, mogu popiti najnovije koktele inspirisane filmskim hitom.
Tri stotine metara ispod ovog 'globalnog skloništa', pulsira kvart Šindžuku sa svojom senzualnom orgijom u stilu 'Blejd ranera': svetleće reklame, zvuci aparata za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << igre na sreću, ekstremni lokali za svačiji seksualni ukus, karaoke, ogromne prodavnice sa robom najnovijih tehnoloških dostignuća, miris svinjske čorbe, kiosci sa pečenom piletinom koji rade 24 sata... To je pravi Tokio, a 'gaidžin' (stranac u prolazu) ostaje potpuno fasciniran, ali i svestan da ovaj deo grada treba konzumirati u malim dozama.
Pravi 'pakao' Tokija predstavlja zona grada sa crvenim fenjerima Kabuki Čo, koja se nalazi između šintuističkih hramova i suši barova. Do Kabukija se dolazi preko mosta, preko koga svakodnevno pređe oko milion Japanaca, prelazeći trg Šindžuku, na čijim se oblakoderima nalaze ogromna, megaplatna od tečnih kristala. Posle 7 časova uveče u Kabukiju ćete najverovatnije upoznati 'čapacua', u prevodu 'onoga koji farba kosu u crno, nosi crnu kravatu i bavi se prostitucijom'. Čapacu regrutuje 'honorarne' prostitutke među studentkinjama. Tu su i barovi, iznad kojih se na jedan ili dva sprata nalaze sobe. Na ulazu u bar nalaze se katalozi sa slikama devojaka, u kojima je navedena i njena specijalnost, ali i cena (od 40 evra pa naviše).
Bar 'Hinumaru kabare' naizgled liči na bilo koji striptiz bar, osim što u njemu posetioci za svojim stolom mogu dobiti oralni seks.
Međutim, ispod imidža 'Diznilenda za seks' vodi se ljuta borba. Lokali u Kabukiju, koji su nekad predstavljali monopol japanske mafije, danas su plen kineske mafije, koja je u svoje redove regrutovala i Ruse i Afrikance.
Drugi kvart ekstremne zabave je Šibuja, u kome se nalazi 'zona ljubavnih hotela'. Tu je sve automatizovano: dovoljno je da na tabli sa slikama hotelskih soba dotaknete sliku sobe koju želite, i ključevi automatski ispadaju iz aparata. Ali, da biste otišli u 'ljubavni hotel', potrebno je i da budete dobro opremljeni, a za to se brinu mnogobrojne porno-radnje. Vlasnik porno-šopa 'Tota garden' s ponosom pokazuje kolekciju falusa iz svih etničkih grupacija. Čak se mogu kupiti i umrljane mini suknje ili polovni gimnastički trikoi 'u kojima se neko znojio čitavu školsku godinu'. Cena ovakvog jednog trikoa iznosi i preko 200 evra.
'Čikan' su 'oni koji se sastaju sa studentkinjama i plaćaju ih da bi ih maltretirale u vozovima'. Za ovu klijentelu postoje određena mesta na kojima se nalaze automati koji nude devojke za ovakvu vrstu zabave. Ali, mogu se naći i na ulazu u metro stanicu Jamanote. Zabava je takva da se klijenti jure sa devojkom kroz metro i igraju se 'igre praćenja', a sve traje oko sat vremena. Kompanija 'Nakan' dosetila se i počela da nudi lokale koji su uređeni kao vagoni, u kojima se simulira kretanje i zvuk metroa.
Ali, način na koji Japanci najviše vole da se zabavljaju i zaborave na frustracije i dalje su karaoke. Iznajmljivanje prostora za karaoke parti košta 5.000 jena, što je oko 40 evra. U sobi karaoke bara 'Kan' u Šibuiju, u kome Bil Marej u Sofijinom filmu peva hitove iz 80-ih, nalaze se Amerikanci Piter i Stiven, Japanka Kaijo, Kanađanka Erika. Posle tri piva i nekoliko Sinatrinih pesama, četvoro posetilaca gube svaku inhibiciju. 'Ovako se na dostojni način završava svaka karaoke zabava', objašnjava Kaijo, pomalo zaplićući jezikom. CDC/IB
