Izvor: Blic, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voleo je lepe žene
Priča o Modiljaniju u Beogradu se nastavlja. Nove detalje o životu i radu velikog slikara juče smo čuli od njegovog biografa Kristijana Parizoa s kojim je doputovala i slikareva unuka Laura Modiljani.
Inače, izložba „Modiljani i njegovo doba" sa nedavno autorizovanim umetnikovim delom „Portret muškarca" (procenjenim na 10 do 15 miliona evra) iz beogradske Galerije „Progres" za koji dan se seli u Madrid.
U susretu s publikom Parizo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je izneo mnogo detalja vezanih za ekspertizu pomenute slike, Modiljanijev život i brojne portrete njegove supruge Žan na koju unuka već na prvi pogled liči. Od same unuke, međutim, nije se moglo gotovo ništa saznati, pre svega zato što dedu i baku ne pamti.
Zato je simpatični i pričljivi Parizo odgovarao na pitanja novinara „Blica".
Tako smo smo saznali da je ekspertiza Modiljanijeve slike (ime vlasnika ovog dela se još drži u tajnosti, ali „Blic" otkriva da reč je o biznismenu Zoranu Mandiću) urađena na 26 tačaka na platnu (što je koštalo između četiri i pet hiljada evra). Modiljanijev opus sadrži za sada 395 slika, 1.500 crteža i oko 30 skulptura.
- Istraživanja se nastavljaju, jer su tek nedavno otvoreni kovčezi s umetničkim delima Jevreja nastradalih u logorima Drugog svetskog rata u kojima ih zasigurno ima još. Jedan, Žanin portret, pre dva meseca izložen je na Monparnasu na postavci „Vrući sati". Oko Modiljanija kada je boravio u Marselju i Nici (gde je njegov kolekcionar i prijatelj Leopold Zborovski pokušavao da njima trguje i Modijevoj porodici obezbedi egzistenciju, prim. nov.) vrtelo se sto pedeset ličnosti neposredno ili posredno vezanih za tzv. Parisku slikarsku školu - kaže Parizo.
Knjigu o slikarevom životu „Modiljani bez legende" koja je objavljena 1958. godine napisala je slikareva kćerka Žan koja je život posvetila prikupljanju dokaza, svedočenja i druge dokumentacije o ocu, što je najviše doprinelo da mit o velikom slikaru živi i danas.
Modiljani je, primera radi, slikao svoju ženu Žan dvadesetak puta, ali svaki put drugačije, nagu, sa šeširom...
- Ćerku (rođenu 29. novembra 1918) po svoj prilici nije nijednom imao priliku da naslika, jer ju je mladi par ostavio dadilji na čuvanje - svedoči Parizo.
Modiljani se svakodnevno napijao, često je i drogu konzumirao, a njegova dvedesetak godina mlađa Žan, kao ni njeni roditelji koji uostalom ovu vezu njihove kćeri nisu odobravali, zaljubljena do ušiju nije ni pokušavala da ga privoli na smiren porodični život.
U jednom trenutku, Parizo se digao sa stolice, primakao „Portretu muškarca" da bi nam na licu mesta izneo neke detalje o pretpostavci ko bi na njoj mogao biti naslikan. Bio je provokativan:
- Možda vi znate!? Utvrđujući identitet gledam detalje, kao što su ispeglana kravata i odelo, uredna frizura, što me navodi na pretpostvaku da je reč o piscu ili muzičaru, jer tada Modiljani boravi u Nici gde brodom pristižu mnogi stranci!
Laura Modiljani, vidno uzbuđena, bila je škrta na rečima, uglavnom prepuštajući Parizou da govori. Tako smo saznali da je Institut više puta do sada kontaktiran radi filma o njenom dedi (glavnu logu igra Endi Garsija), ali i da zajedno sa RAI priprema dokumentarac „Istina o Modiljaniju".
A „Blic" je saznao još jedan zanimljiv detalj iz života ovog italijanskog slikara. Još nepotvrđena pretpostavka glasi da je svojevremeno Amedeo Modiljani posetio Dalmaciju i Hercegovinu, gde je imao kratku vezu sa jednom naočitom meštankom, iz koje je rođeno dete čiji potomak živi sada u inostranstvu. Tom potomku, navodno, Kristijan Parizo pismom je potvrdio sličnost sa dedom na osnovu sačuvane fotografije, mada se toga juče nije „sećao"! Iako zvaničnih dokumenata o ovome nema, nije tajna da je Modiljani gajio izrazitu naklonost prema lepim ženama.
Laura Modiljani: nemam dedine talente
Za Modiljanijevu ženu Žan, s kojom je dobio ćerku kojoj su takođe dali ime Žan napisano je da ličila na labuda, imala gracilnu bistu lice koje je podsećalo na toskanske madone. Bila je izuzetno povučene prirode... Sve ovo moglo bi se reći i za unuku koja je na konferenciji za štampu jedva izustila par reči. Lauru smo upitali da li je u nečemu slična dedi. Odgovor je bio kratak: „Nažalost, ne posedujem nijedan od dedinih talenata."
