Izvor: Blic, 27.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visočka Ržana opet sija
Visočka Ržana opet sija
Monah Jakov, starešina manastira Svete Bogorodice u selu Visočka Ržana na Staroj planini kod Pirota, sa 16 godina je počeo da izučava elektrozavarivački zanat u 'Metalcu' u Ražnju. Kao učenik i radnik u ovom preduzeću proveo je deset godina. Čitajići Sveto pismo, shvatio je, kaže, da mu mesto nije u preduzeću nego među monasima. Njegovo rodno selu Čubura do tada nije imalo nijednog sveštenika. Poverio se svom svešteniku, Radojku Panteliću, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji ga u toj nameri podržao i preporučuio mu da krene u Hilandar.
- Konačno sam odlučio da krenem u Hilandar u leto 1994. godine. Majku, brata i sestru obaveštavam da idem u Grčku na privremeni rad, ali u Solunu obezbeđujem sve neophodne papire i dokumente za odlazak na Svetu Goru. Krećem iz Uranupolisa brodom kao i svi hodočasnici - priča tridesetšestogodišnji monah Jakov. - Iskrcavam se u pristaništu 'Hilandarska arsana'. Posle policijske i carinske kontrole nastavljam pešice, putem kojim je i Sveti Sava išao ka Velikoj srpskoj carskoj lavri Hilandaru. Imao sam sreće da tu sretnem i upoznam monahe o kojima sam do tada toliko slušao, monahe Vasilija i Kirila, koji su me bratski prihvatili i pomogli da se što pre uklopim u monaški život. Kao i svaki iskušenik prihvatio sam njihov predlog da radim na poslušanju u pekari i kuhinji.Te godine, kaže, u ovaj manastir stiglo je pet iskušenika, iz raznih krajeva Srbije i Jugoslavije. Njegovo prvo iskušenje bilo je odricanje od pušenja. Još pri polasku iz Uranupolisa bacio je cigarete.
- Boraveći u Hilandaru, za divno čudo, nijednom nisam osetio potrebu za duvanom, kao da do tada uopšte nisam bio pušač.To osećanje imam i sada i nikakvu želju za cigaretama. Vreme u Hilandaru brzo prolazi u poslužanju i molitvama. Iguman manastira Hilandara arhimandrit Mojsije odlučio je da zamonaši nas petoricu iskušenika posle samo 20 meseci. Dobijamo monaška imena, umesto krštenih. Da li slučajno ili ne, nas petorica zamonašeni smo na dan krsne slave mojih predaka Svetih Arhađela. Lično nas je zamonašio Arhimandrit Mojsije. Meni je dao monaško ime Jakov - priseča se Jakov, nekada Goran Simić.
Otac Jakov kaže da je svoj san da postane monah ostvario i to na Svetoj Gori, u manastiru Hilandar. A onda je zatražio da ode u neki manastir u Srbiju, da služi Bogu i ljudima. Konačnu odluku donosi na Uskrs, 1997. Dobija blagoslov igumana Mojsija. Blagoslov mu daju i oci Vasilije i Kirilo, braća po veri i iskusni monasi, koji su ga prvi prihvatili. I tako kreće u Srbiju. Po dolasku u Srbiju, javio se vladici niškom gospodinu Irineju, čijoj eparhiji pripada.-Predložio mi je Svetu Bogorodicu u Visočkoj Ržani, manastir i selo za koje do tada nikada nisam čuo. Prihvatio sam i nikada se nisam pokajao. Da nije tako, ne bih ovde ostao pet godina i toliko toga uradio. Ako Bog da i zdravlje me posluži ostaću ovde još mnogo godina. Zavoleo sam manastir i ljude. Oni su me prihvatili i pomogli da ova svetinja opstane i živi na moju i radost vernika, ne samo ovog kraja, već i Srbije i Jugoslavije - veli zadovoljno Jakov.
Mnogo toga je otac Jakov uradio u proteklih pet godina u Visočkoj Ržani. Obnovljen manastir blista novim sjajem. Uz pomoć meštana i vernika, najpre je pokrio crkvu, ojačao joj temelje, potom sredio konak, u kojem čeka retke, ali uvek drage goste. I tu je, kaže, trebalo srediti krov, podove, zidove, kuhinju...
- U svemu tome pomogli su mi dobri ljudi, ali i moja istrajnost i upornost. A to sam stekao u Hilandaru - priča Jakov.
U razgovoru često pominje Hilandar. Da li će se jednog dana tamo vratiti, bilo je neminovno pitanje. - Veliki vladika Nikolaj Velimirović rekao je da je Hilandar mesto gde se umire bez žaljenja i u sreći, a predamnom je još mnogo života. Zoran Panić
