Izvor: Blic, 29.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vidovdanski marš do Kosmeta
Vidovdanski marš do Kosmeta
Oko hiljadu raseljenih Srba sa Kosmeta koji sada žive u Kraljevu, Kragujevcu, Kruševcu i Trsteniku, juče ujutro je krenulo put Kosovske Mitrovice na protestni Vidovdanski marš. Kažu, znaju da do Gazimesta ne mogu, ali žele svetu da pokažu da nisu posle dve godine zaboravili svoja ognjišta sa kojih su prognani i da je pitanje povratka i pitanje života. Organizator ovog pohoda bio je Savez za povratak raseljenih Srba i Crnogoraca na Kosmet. Milivoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ribać iz Kline, nastanjen u Kraljevu, predsednik Izvršnog odbora Saveza i načelnik Pećkog okruga brinuo je da što veći broj njegovih zemljaka juče stigne do severnog dela Kosovske Mitrovice.
Okupljanje učesnika u Vidovdanskom maršu započelo je u osam sati na gradskom trgu u Kraljevu. 'Hoćemo kući', 'Svi zajedno u Hag' i 'Nema izbora na Kosmetu bez 1.300 otetih Srba', pisalo je na transparentima koji su sa trga nošeni kroz grad do kraljevačkog keja, gde su bili parkirani autobusi za ovo simbolično putovanje. Mesto sastanka sa zemljacima iz drugih gradova je bilo u Čibukovcu, naselju u kome su ondašnji ministri pre dve godine sačekivali kolone izbeglica ne dozvoljavajući im dalji put u Srbiju i ubeđujući ih da se vrate na Kosmet, jer je, kako su govorili, 'život tamo moguć, a Kosovo je slobodno'.
U Čibukovcu - zastoj i čekanje na raseljene zemljake iz drugih gradova.
- Ostavio sam osam hektara zemlje - kaže Saša Đurić iz Osojana. Živi u Vrbi kod Kraljeva. Njegovu zemlju, kako je čuo, obrađuje komšija Albanac. Nema nameru da ostane u Kraljevu i kaže, sigurno će se vratiti u zavičaj sa majkom, ocem i sestrom.
Ispred autobusa, izbeglice iz Kruševca i Kragujevca pozdravljaju se sa zemljacima iz Kraljeva. Mnogi se poznaju i razmenjuju izbeglička iskustva, kako se ko snašao, gde živi. Želja za povratkom je zajednička. Živorad Janaćković iz Vučitrna silom prilika je u Kragujevcu.
- I ovo je proslava Vidovdana, uz Božju pomoć. U Donjem Jerinju, gde se nalazi punkt Kfora, izaći ćemo svi iz autobusa i peške preći tu granicu. Želim da mi noga kroči na kosovsku zemlju - sa suzama u očima priča Živorad pred polazak.
Doterana devojka ulazi u autobus i kaže: 'Danas želim da budem lepa, jer prvi put od izgnanstva odlazim na Kosmet'. Kolona kreće, a policije nigde nema. Prisećaju se izbeglice kako ih je dočekivala pre dve godine na istom mestu.
- Vidovdan je, želim da danas makar kosovski vetar osetim... - kaže jedan od putnika.
Kolona od 15 autobusa kreće. Pretiče je desetak automobila kosovskih registracija sa zastavama izbačenim kroz prozor. I oni idu u istom smeru. Samo na kraljevačkom keju ostalo je trista njihovih zemljaka koji su želeli da učestvuju u Vidovdanskom maršu, ali za koje nije bilo mesta u autobusima.
Posle kraćeg puta, kolona stiže u severni srpski deo Mitrovice. Na ulazu u grad iz pravca Zvečana autobusi se zaustavljaju a iz njih izlaze starice, majke, očevi, sestre, braća sa tridesetak transparenata na kojima su likovi njihovih najbližih kidnapovanih i nestalih od dolaska Kfora, uglavnom.
Masa od nekoliko stotina ljudi kreće ka glavnom gradskom mostu na Ibru, glavnom ulicom, gde se organizuje manifestacija. Brojni Srbi sa strane pozdravljaju svoje dojučerašnje komšije. Prilaze im, pitaju se, a kane i po neka suza. D.Marković, Z.V.Vlaškalić
