Izvor: Blic, 15.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vesti iz Kremana
U smiraj oblačnog junskog dana, dok se nad Kremnima snebivala kiša, a zaselak Tarabići lagano se spremao za povečerje, tišinu u postojbini čuvenih srpskih vidovnjaka remetila je škripa iz dvorišta Jovana Tarabića. Najstariji živi potomak kremanskih proroka, deda Jovo, kao da mu nije 85 godina, vešto je brusom oštrio kosu, inateći se velikom crnom oblaku što se nadvio nad podnožjem Tare.
„Eto, pomažem komšinici, oštrim joj kosu, 'oće žena u livadu. Pa ljudi smo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pobogu, ko će kome ako ne svoj svome! A baš zbog toga što smo se odrodili, što sin diže ruku na oca, što brat s bratom ne govori, što kum kumu na slavu ne ide - e, zato je u Srbiji ovako kako je", počinje, onako iz prve, priču ovaj starac.
Jovan sagovornika odmah obavesti: „Da se razumemo - ja nisam proročanski obdaren k’o moji preci, jer za to čovek treba da se rodi. Ovo što pričam nije nikakva mudrolija. Govorim ono što vidim i znam iz iskustva", objašnjava.
Uvodna beseda Jovanova dovoljna je da neznanca željnog razgovora uveri da naspram sebe ima krepkog i mudrog starca željnog zemaljske pravde. Čim gostu nasluži rakiju i sebi pripali duvan, Jovan nastavlja priču. A o čemu bi drugom nego o prorocima Tarabićima.
„Moj pradeda Miloš Tarabić, beše to 1845. noć pre nego što će umreti poverio se četvorici sinovaca. Rek’o im: 'Ja ću, đeco, noćas umreti, a posle smrti javiću se jednome od vas...’ I umro je iste noći. Posle 25 godina, dole na onom puteljku, moj stric Mitar sreo je svog strica, pokojnog Miloša, uveo ga u kuću i sa njim razgovarao", priča Jovan Tarabić.
Miloš je, kazuje deda Jovo, još jednom „dolazio" kod Mitra, a posle mu se počeo javljati u snu i govoriti šta će se u budućnosti desiti. Slušao je Mitar šta mu Miloš noću priča, pa onda to danju prenosio ljudima.
„Govorio je Mitar da će Kremnima proći gvozdeni put i obistinilo se to kada je napravljena pruga. Pričao je da će Drina poteći uzvodno - i postaviše ljudi cevi da izbacuju iz reke vodu u jezero Zaovine. Video je da će crne guje izvore popiti - pogodio je i to, napravili ljudi vodovode! Rekao je da će na vlast doći čovek sa biljegom na glavi po imenu Mihajlo, i da će tada doći do preokreta u svetu... a to bio Gorbačov", nabraja Jovan Tarabić proročanstva koja su se obistinila.
Najstariji Tarabić, kao najbliža živa veza sadašnjosti sa kremanskim prorocima, može o precima i proročanstvu da priča satima. Nije mu teško ni da sa putnicima namernicima, željnim da saznaju nešto više o poznatim Tarabićima, provede vreme i da im neki savet. Svraćaju ljudi kod njega, sve i svašta pitaju, a Jovan uporno objašnjava da nije vidovit.
„Samo na jedno njihovo pitanje - kada će nam biti bolje? - ja imam spreman odgovor. Uvek im velim: biće bolje kada mi kao ljudi budemo bolji. Pa kako da bude dobro kad omladina ne poštuje starije, kad neće đeca da rade, a žene da rađaju? Sad na ženu i dete ne smeš viknuti, a kamoli da ih udariš. A nekada se znalo ko je domaćin, nekada su žene na njivi rađale, išli smo goli i bosi, jeli iz istog tanjira...", govori ubeđeno deda Jovan.
Kad iz dvorišta prati gosta, obavezno s kapije pokaže rukom naniže ka kremanskoj dolini. Tuga ga obuzima što je selo opustelo.
„Ne piše nam se dobro! Čim čovek kuka da nema ništa, a u stvari sve ima - to ne može na dobro izaći", pratile su nas, dok se mrak već odomaćio nad Kremnima, reči Jovana Tarabića.
