Izvor: Blic, 26.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veseli kondukter
Veseli kondukter
Dobar dan želim. Dve za sedenje? Izvolite! Vi, gospođo, jednu za stajanje? Dobro, cena je ista, ali otkriću vam tajnu: sa tom kartom možete i da sednete ako ima mesta - počinjao je kondukter svoj šaljivi pohod po autobusu. Na sledećoj stanici, scena slična. 'Izvolite, dragi putnici, dobro nam došli!' Prosedi gospodin, punačak, negovanih brkova, kratko u prolazu odgovori: 'Mesečna'. 'Gospodine, to imaju samo zdrave žene do 50 godina', vrati mu kondukter, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na šta se čovek brecnu, a kada shvati šta mu je rečeno izvadi markicu i kroz smeh je pokaza. Na narednom stajalištu za užurbanim putnicima koji su izlazili ču se: 'Doviđenja. I dođite nam opet.' 'Budi siguran!', odgovoriše.
Borivoje Mladenović, zvani Žaca, a zovu ga još Žak, Žan i slično, došao je iz Vranja u Beograd davne 1958. godine, gde je završio građevinsku školu i kratko radio u građevinarstvu, da bi se pre tačno 36 godina zaposlio u GSP-u kao kondukter. I to ostao. Istina, imao je mali izlet, šest meseci pokušao kao policajac, 'tek toliko da dobije nadimak Žaca'. Imao je, u stvari, još jedan izlet, kada je završio višu saobraćajnu, radio u službi za izmenu voznog režima, ali shvatio da kancelarijski posao nije za njega i molio direktora da ga vrati u konduktere.
- Počeo sam kao kondukter, hoću i da završim kao kondukter. To mi je u krvi. Inače, ja ne znam kakvi su ostali, ali jadna mu majka ako sam vam ja najljubazniji. Nisam ti ja ništa posebno, jedino želim da mi se putnici prijatno osećaju, da im pomognem da lakše i zadovoljnije počnu dan. Šalim se sa njima, ali sve u granicama fer-pleja. Zato nikada nisam ni sa kim imao problema. Zaboravili su ljudi da komuniciraju jedni sa drugima - priča Žaca.
Mnogo je anegdota ostalo zabeleženo u Žacinoj profesionalnoj karijeri.
- Jednom se vozila dva milicionera, bio neki praznik, a meni ne da đavo mira u skoro praznom autobusu, pa im priđem i zamolim ih da pređu na drugu stranu. 'Zašto?', pitaju oni. 'Zbog ravnoteže', odgovorim im ja. Izvinu se njih dvojica, objasne da nisu znali i pređu na drugu stranu.
Žaca pregleda karte na liniji 31. Studentski trg - Konjarnik. Radi smenu od pet sati ujutro do 12. Krug traje jedan sat, pet puta tako i završi posao. Kada dođe vikend, opet u autobus, pa u Vranje, kod žene i ćerke. Putovanje mu ne dosadi, navikao je, ne zna drugačije. Žaca je poznat kao veseli kondukter. Putnici ga vole, kada je bio u januaru na odmoru, svaki drugi pitao za njega, pričao mu šofer. A njemu putnici često predlažu da vodi kurs za druge konduktere.
Žaca jedino ne voli prljava vozila. I ono, žalio mu se jedan putnik, kada se vozio kod privatnika pa dobio prljavu kartu, takozvanu 'patosaru', i pitao zašto je prljava, a ovaj mu odgovorio: 'Neće putnici da se izuvaju.' A voli svoj poziv i zasta mu nije teško da ga radi. 'Budi siguran da ovu profesiju ne bih menjao ni za jednu drugu na svetu', kaže i odlazi da uveseljava putnike i što bezbolnije sklapa nove ugovore o prevozu. R. Rosić
