Izvor: Blic, 25.Nov.2009, 06:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veseli dani Martinovanja
Možemo samo da zamislimo kako su u starom Rimu izgledali performansi boga vina Bahusa, ali njihova savremena verzija u Sloveniji, osim neizbežnih atributa savremene civilizacije, ima i nečeg drevnog, nečeg za sva vremena i sve ljude. Vino je i danas isto ili slično, na isto mesto udara, a ni ljudska tuga i radost se nisu mnogo menjale. I nije problem što grožđe zri u rezervoarima od inoksa i što umesto zlatnih putira, sada zvone kristalne čaše, jer od ljudskih nepaca pa dalje vino klizi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jednim istim putem, ma koji vek bio.
U Ormožu se, kažu, odvija najveće Martinovanje u celoj Sloveniji. Grad i opština na severoistoku zemlje, ugnezdili su se između reka Mure i Drave tik uz granicu sa Hrvatskom i kad promine jutarnja novembarska magla, pogled sa nekog vidikovca lovi crvene krovove i crkvene zvonike nevelikih sela utopljenih u beskrajne tranšeje vinograda. A između 6. i 11. novembra i ljudi i vino sliju se u gradić Ormož, centar Prlekije, države u državi, sa ljudima uz čiji veseli duh tako dobro pristaje čudno narečje koje teško razumeju i njihovi sunarodnici iz drugih krajeva Slovenije, a kamoli gosti. Ali vino se pokazalo kao izuzetan prevodilac, pa smo se svi lako razumeli. Trg je pretvoren u mini sajam i pozornicu na otvorenom na kojoj se druži, prodaje i kupuje, igraju folklorni ansambli, proba vino i sva moguća hrana koju su spremile i iznele vredne domaćice. Stolovi sa đakonijama razmešteni su i u samoj zgradi opštine u kojoj nas predsednik dočekuje u društvu predsednika srpske opštine Osečina. Nema iznenađenja! Daleko od visoke politike, ljudi se pronalaze, sklapaju prijateljstva i povezuju interese. Otud je udarno, prvo mesto na sajmu rezervisano za prijatelje iz Osečine. Sa plakata se smeši brka sa srpskom šajkačom, Slovenci se slade suvim šljivama i kruškama, nazdravlja se ljutom šljivovicom. Već tri godine se stanovnici ove dve opštine posećuju i sarađuju.
- U avgustu je kod nas bilo stotinu ljudi iz Ormoža i okoline. Oni kod nas za Sajam šljiva, mi kod njih za Martinovanje. Ne znam da li je veće zadovoljstvo kad idemo u goste, ili kad smo domaćini! - kaže Nenad Stevanović, predsednik opštine, sa kojim je ovaj put doputovalo više od pedeset njegovih sugrađana.
Obilazimo ljutomersko-ormoške vinograde, nižu se vinski podrumi i toče vina, većina vinograda je na takozvanim terasama, to je zaštitni znak ovog područja sa vinarskom tradicijom dugom 2.000 godina. Zanimljivo je da se ovde većinom (gotovo 90 odsto) proizvode bela vina, a najpoznatija i najstarija vinska sorta je šipon ili furmint koja bez izuzetka ima standardan kvalitet ma od kog proizvođača da ga probate. A ime duguje francuskoj okupaciji ovih krajeva, kada su Napoleonovi vojnici, probajući ovdašnja vina uzvikivali: „Si, bon!"(„Da, dobro!"), a domaći svet to na svoj način izgovarao kao šipon.
Iako učestala degustacija čini svoje, ne može proći neprimećena tabla sa natpisom Jeruzalem. Jedino mesto na svetu, koje uz drevni grad na Bliskom istoku, nosi to ime, a dali su mu ga krstaši još u 13. veku. Istoimeni dvorac danas je prelepi hotel sa luksuznim sobama, apartmanima i konferencijskom dvoranom.
Tu među vinogradima, naš vodič Stanko Ivanuša, objašnjava šta je to, zapravo, Martinovanje:
- Jedanaesti novembar je dan kada se završava fermentacija grožđa i nastaje čisto vino. To slavimo, pijući mlado vino, veseleći se i spremajući specijalna jela baš za ovu priliku. Počasno mesto zauzima takozvana Martinova guska koja se služi sa crvenim kupusom! - kaže Stanko.
A zašto baš guska? Jedna od priča kaže da se sveti Martin zbog nečega sakrio među guske, ali su ga one gakanjem odale i tako danas plaćaju danak toj izdaji.
Trpeza za Martinovanje čekala nas je kod Saška Štampara u selu Kajžar - osim čuvene guske, našli su se tu i neizbežni mlinci, restovan krompir i putica za desert, a sve zaliveno dobrim vinom ljubaznog domaćina. Odnekud se stvorio i momak sa gitarom, seo pri dnu stola, predstavio se kao Tadej Vesenjak Prleški i počeo da kida žice. Bila je to savršena uvertira za povratak u Ormož gde u jednom od dva strateški raspoređena šatora nalećemo na koncert Bajage i „Instruktora". Kako je samo Žika parlao slovenački najavljujući pesme, kako su samo mladi Slovenci otpevavali na srpskom hitove popularnih Beograđana. I kako se samo pilo, braćo draga!
Sledeća noć je bila utvrđivanje gradiva. Mesto Kog, vinski podrum Mira Munde, pa po redu: kvalitetna suva sortna vina, sveža, zrela, kuve, desertna - neizbežni šipon, beli pino, rajnski rizling, šardone, sovinjon blan... Dugog li aperitiva za večeru kod njegovog komšije Milana Hlebeca. Ni on nije bez vina i bilo je sasvim logično da iza ponoći Ljubljančani za susednim stolom krenu u pohode stolu gde su veseli Beograđani pevali partizanske pesme. Dole u Ormožu iz onih šatora izlazili su ljudi kojima su u borbi sa gravitacijom stubovi od rasvete bili najpoželjnije društvo. Svašta čoveku u to doba prolazi kroz glavu, pa i podatak da se u Sloveniji popije 37 litara vina po glavi stanovnika. Tih noći i dana baš se radilo na toj statistici!
