Izvor: Blic, 14.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večera sa Lenjinom
Večera sa Lenjinom
Prvi šok za stranog turistu u Moskvi predstavlja taksi. Dovoljno je da se podigne ruka pa da se začuje škripa kočnica. Oni koji imaju više sreće, sešće u 'mercedes'. Većina će, međutim, morati da se zadovolji rasklimatanom 'ladom' ili 'moskvičem' za čijim volanom sedi neki penzionisani profesor ili privatni preduzetnik koji je zapao u finansijske teškoće.
Takvi taksisti, zvani 'bombili', najbolji su vodiči po Moskvi i obično će vožnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << započeti žalom za starim dobrim vremenima: 'Danas smo slobodni, ali nekada smo bili tako ponosni što smo deo Sovjetskog Saveza. Nedostaje nam taj ponos...'
Ta melanholija se sreće na svakom koraku i već je pretočena u modu i biznis. Ovde to zovu 'sovokmanija', a pod tim se podrazumeva kombinacija striptiza i čorbe od kupusa, Lenjinovih portreta i firmirane garderobe iz uvoza, želje za dobrim provodom i starih dobrih porodičnih simbola iz vremena sovjetske imperije...
Primera radi, postoje radio-stanice za ljubitelje starih revolucionarnih pesama koje 24 sata dnevno emituju hitove od pre pola veka - od Retroradija (koji povremeno pušta i pop muziku iz sedamdesetih i osamdesetih) do Ruskog radija 2, čiji moto govori sve: 'Naša otadžbina je SSSR. Naše pesme su lepe i lake. Možeš da ih pevaš u automobilu ili kad si s prijateljima. Naše pesme imaju smisla: govore o našem detinjstvu, o lepoj mladosti koju smo proveli u zemlji Sovjeta.' Ali, to nije sve. U koncertnoj dvorani 'Rijel Mekoj' redovno se organizuju 'retrosovjetske tematske večeri'. U centru 'Prognoz pogodi' idu još dalje od toga - organizuju koncerte orkestra Crvene armije. Dobro se zabavljaju i filmofili, pošto je tržište prepuno najvećih hitova sovjetske kinematografije (na video-kasetama i DVD-u).
Lavovski deo kolača ipak odlazi ugostiteljima. Najpopularniji je 'Petrovič', koji je osnovao slavni ruski vinjetista Andrej Bilžo. Restoran je uređen u stilu šezdesetih i predstavlja savršen primer 'sovjetskog rokokoa'. Tu su glomazni crno-beli televizori, izbledele novine iz tog perioda, jelovnici u fasciklama kakve su nosile partijske birokrate. Spisak jela je tako tipično sovjetski: 'Petrovičev san o Parizu u kome nikad nije bio' (supa od pečuraka), 'inćun u kožuhu' (sardine, rotkva i majonez), 'ne rasizmu' (palačinke sa kavijarom)...
Duhovitost Andreja Bilža dolazi do izražaja i u njegovom drugom restoranu 'Major Pronin', koji se nalazi odmah pored Lubjanke, nekadašnjeg sedišta KGB. U njemu sve asocira na konspirativne susrete ruskih agenata iz sovjetskih filmova. Vrata toaleta su kamuflirana policama, a u kabinama postoje periskopi koji goste stalno podsećaju da je situacija uvek pod kontrolom.
Vrlo se dobro kotira i restoran 'Specbife br. 7', koji nas vraća u turobnu atmosferu tridesetih i četrdesetih godina i svet staljinističke partijske elite. U ovom restoranu, koji se nalazi preko puta Kremlja, nameštaj i uniforme konobarica rekonstruisani su do najsitnijeg detalja.
Proizvođači i trgovci su odmah shvatili kako ovaj nostalgični talas može da se iskoristi. Prodavnice su zato preplavljene novim proizvodima koji nose stare etikete. Tu su cigarete 'java' i 'primaluks', gruzijski čaj u kutiji sa crtežom slona koji budi nežna sećanja kod svakog Rusa, napitak od ječma 'letnjij', keks 'boljševik', sladoled '48 kopejki' - koliko je ta poslastica nekada koštala... CDC/GB
