Izvor: Blic, 11.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vatrogasci sa reke
Vatrogasci sa reke
Danonoćno spasavaju ljude u nevolji i o svemu tome pričaju s neshvatljivom lakoćom. Za njih je normalno da kada rade rizikuju svoje živote. Kada nisu na radnom mestu, nekako po inerciji, valjda, redovni su davaoci krvi, da nečiji život spasu i van reke. A obično su na reci, tu nekako najviše vole da budu. A i gde bi drugde bili rečni vatrogasci. Kažu da im je posao tragikomičan; ispunjen je mnoštvom i tragičnih i komičnih situacija, a najviše 'čekanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje ubija'.
- Jednom mi se jedan poznanik podsmehivao: 'Ma, vi ništa ne radite, samo sedite ovde. Koji je to posao?' Prećutim njegovo gunđanje, ali ga kao zamolim, ne mogu, reko’, sada da mu objasnim, nešto mi sutra jako treba, da bude kod kuće, zvaću ga telefonom. Došao on sutradan pred veče, sav narogušen, psuje što nisam zvao, poludeo čekajući celo popodne da pozovem. 'Eto, to mi radimo, kažem mu. Sedimo i čekamo jer znamo da ćemo u jednom trenutku nekom zatrebati', odgovorim mu. Posao je stresan, psihički napet, nikada ne znaš kada će neko zavapiti za pomoć i hoće li sve biti u najboljem redu. Kada poziv krene, za manje od minut morate da isplovite, jer minut u nevolji je jako dug period, i sve dalje mora besprekorno da funkcioniše, neko od vas zavisi - priča Ranko Stanisavljević, upravitelj stroja, 23 godine na brodu 'Vatrogasac'.
Sve odrade, kažu, profesionalno, intervencije manje ili više liče jedna na drugu.
- Bilo je zaista svega. Jednom smo neki ogroman brod za rezanje gasili na savskoj obali, zapalila se obloga za izoliranje. Ne možeš vatru da ugasiš, to samo plamti. Gasili negde do zore. Vratimo se umorni, drhte ruke, ne možemo kafu da popijemo, kad ulazi jedan poznanik i sa vrata viče: 'Što mi, ludaci, ugasiste onaj brod, upalio sam omot da bih ga lakše isekao!' - priseća se Blagoje, mornar vatrogasac, na brodu od prvih dana.
Sećanja dalje naviru... Tamo negde osamdeset i neke, zamalo nisu pogubili glave, talasi na Dunavu bili su toliki da su prekrivali brod; prilikom jedne hitne intervencije krenuli su tolikom silinom da su talasima sve čamce pored obale pobacali iz vode na Ratno ostrvo; jednog su Mađara, koji se sa jahtom 'Kraljica Tise' zapalio u pustari na sred Dunava, jedva spasili; na jahti od 12 metara, koja je do pola skoro izgorela, putnici su mirno spavali ne znajući da su grejalicom upalili brod; jedan je ribar mobilnim zapomagao da ga iz magle izvuku, jer ne zna gde se nalazi... Spasavali su i gasili mnoge splavove i jahtice na Dunavu i Savi, kineski restoran u Zemunu, gasili 'Jugopetrol', dva puta 'Dugu', četiri puta kartonke na Adi Huji, a jednom su odjurili na dojavu nekog oka sokolovog sa Karađorđevog trga... To je 'oko' uspaničeno javilo da je buknula vatra na Lidu. Oni otišli, zasuli plamen vodom, a neko je iz onog dima zavapio: 'Ljudi, to je logorska vatra za prvi maj, ne davite nas!' R. Rosić Spasavanje samoubica
- Ma, ne znam im broj... Preko 50 samoubica sam samo ja izvadio iz reke, spasao ih. Prvi mi bio doktor, poslednji neka sirotinja, radnik. Proklinjali me što sam ih spasao, niko se zahvalio nije. Ali, nisam ja to radio zbog njih, već zbog sebe - kaže Blagoje.
Na zidu njihove kancelarije stoji plaketa posadi vatrogasnog broda 'Vatrogasac' za iskazani heroizam u miru, dodeljena decembra 1990. godine za sto spasenih života. I slika Svetog Nikole, zaštitnika lađara i moreplovaca. Pa se utrkuju sa svecem - ko je veći zaštitnik. Među smrtnicima sigurno oni. Brod
Brod 'Vatrogasac' porinut je novembra 1979. godine da gasi požare na vodi i priobalju, čisti reku kod izlivanja zagađenja, spasava brodove kojima se pocepalo korito i snabdeva vodom cisterne. Razvija brzinu od oko 30 km/h, do tri kilometra može da nastavi vatrogasna creva u nizu, a do stotinak metara da snažnim mlazom pogodi oganj u oko. Kada rade obe pumpe, u stanju je da izbaci 20.000 litara vode u minuti. Ima petnaestak članova koji dežuraju u četiri smene.
