Izvor: Blic, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Valjevo u rupi tranzicije
Što no kažu, i što no vele, Valjevo je svojim građanima, a i zemlji Srbiji, poradi slavnih vojskovođa, državnika, pesnika, vazda bilo na ponos. Tako bilo, ali ne tako davno i sve do nedavno, Valjevo je svojim građanima, i celoj Srbiji, bilo na ponos i zbog svog izgleda i uređenosti, mnogi su tvrdili da je to najlepši grad u unutrašnjosti Srbije.
I ne samo to, i drugih je razloga za ponos bilo, izgled grada je bio saglasan sa duhom grada, Valjevo je u mnogo čemu bilo prvo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ponajpre po odnosu prema kulturi, ali i svom doprinosu pojavi višestranačja, eto, da se kaže, i Vuk Drašković ga je, tamo i još '90, proglasio prestonicom Srpskog pokreta obnove.
Danas u Valjevu ima samo tragova, od grada, i duha grada, kao da ga je književnik Radovan Beli Marković urekao, napisavši, još tamo '90, da Valjevo tone u Srbiju. Ne bilo da su za to krivci ta tranzicija, gašenje velikih firmi, opšte siromašenje, jerbo to su konstante koje su zajedničke svima, ali dok drugi gradovi napreduju, Valjevo nazaduje. I za to ne trebaju analize, dovoljno je pogledati Valjevo golim okom, trotoari u glavnoj ulici, od 'voliki i ovoliki’ rupa, su takvi da možeš slomiš nogu, fasade su da okreneš glavu, na ulicama je više pasa nego građana...
Čini se da sve tako i naopako krenulo pre koju godinu, kad bili ti poslednji lokalni izbori i kad na vlast došla Nova Srbija. Prvo što rek’o novi predsednik opštine, iz te partije, dr Jovan Tomić, bilo, Pomaže bog, i Nova Srbija formirala vlast sa Karići, radikali i socijalisti, i koalicija sa božjim blagoslovom zasela kako i koliko treba. Sve osveštano, i ljudi, što se kaže, uzeli vrše vlast. Ministar i lider partije Velja Ilić, uz sugestije svojijeh ljudi, stao nasipa i asvaltira i lično otvara puteve do svaki manastir i selo koje mu pokažu njegovi novosrbijanci. Tako se to teralo, i rupe po gradu terale svoje, bile sve veće.
Sa skupštinskom većinom nije išlo najbolje pa u opštinu uvedene privremene mere. Novosrbijancima se, ko u prethodnoj republičkoj vlasti, pridružili DSS i SPO. Posla jopet bilo, iznova i po novim kvotama podeljena direktorska i druga mesta. Onda bili i republički izbori i nova politička realnost, i opet još posla, još podele vlasti, demokrate nisu 'tele, ali G17, koji nije imao nijednog odbornika, jeste. I tako se to i dalje tera, a rupe veće i od onih što su bile baš velike i ovolike. Kako to sa „rupama" izgleda konkretno, evo jedan primer. Nedavno primećeno da na najlepšem gradskom trgu, gde su spomenici Desanki Maksimović i vojvodi Mišiću majstori nešto majstorišu. Majstori su popravljali mermerne ploče koje su se rasklimale, i kako obavili pos’o, tako što su mermerne ploče premazali malterom, građani vele, malo je da se prekrstiš jednom rukom.
Svojevrsna „rupa" je i Trgovačka zona, skraćeno BID zona (Zona unapređenog poslovanja) koja je formirana 2003. u pešačkom delu grada kao pilot-projekat koji je finansirao USAID sa 123.000 dolara. Prethodna vlast dala 65.000 dolara, i uz 20 odsto veće takse u zoni urađena ukrasna rasveta, šta je trebalo od infrastrukture, efekti, cena poslovnog prostora u zoni višestruko skočila, posao našlo dosta mladih. Sadašnja vlast baš tretira Zonu, direktor Milan Đurđević nije primio platu dve godine, a struja i telefon u kancelariji isključeni krajem 2005. Ima projekat video nadzora, policija i korisnici vidno zainteresovani, na računu je milion i dvesta hiljada dinara za te namene, ali opština nikako da raspiše tender...
Spomenik boksu
I poslednji „podvig" u Valjevu se uklapa u ram ružne slike grada. Bokserski klub je podigao Spomenik boksu i ne bi u tome bilo ništa loše, da obeležje ne izgleda kao ruglo: na granitnu gromadu stavljena je izbušena metalna ploča koja predstavlja boksersku rukavicu.
