Izvor: Blic, 29.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzgoj ptica trkačica
Uzgoj ptica trkačica
Daleko od prirodnih postojbina afričkog kontinenta i zooloških vrtova, takve egzotične trkačice, nezgrapne veličine, odnedavno imamo priliku da vidimo i u Hercegovini, još uvek samo kao nesvakidašnji prizor. Da bi se i oni najsumnjičaviji razuverili, dovoljno je samo da ih put nanese preko Trebinjske šume put sela Mesara, na porodično imanje Jokanovića, gde se sa dve porodice crnog afričkog noja (šest odraslih jedinki), Miroslav Jokanović upustio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u jedan za ove krajeve pionirski ali, dugoročnije gledano, atraktivan i vrlo unosan poduhvat farmerskog uzgoja. Ptice teške 150 kilograma i visoke dva i po metra nisu nimalo karakteristične za istočnohercegovačko podneblje. Mala privreda u oblasti uzgoja domaćih životinjskih vrsta ograničava se uglavnom tradicionalnom orijentacijom, iako na ovim prostorima još ne postoje adekvatni tržišni uslovi kojim bi proizvođaču bila osigurana veća ekonomska dobit.
Za Miroslava Jokanovića to i jeste bio razlog što se on, kao i još nekolicina proizvođača u Bosni i Hercegovini, odlučio da na porodičnom imanju razvija posao još uvek nepopularan u našim krajevima, ali koji u pojedinim zemljama sveta postaje i deo nacionalne strategije.
- Moja porodica se od ‘81. godine bavi proizvodnjom mesa, svinjogojstvom i tovljenjem pilića. Proizvodili smo i do 40 tona svinjskog mesa godišnje. Međutim, taj posao nije toliko unosan koliko izgleda. Razlozi su jasni - svinje i pilići jedu jako mnogo, a hrana je skupa, ponuda je mnogo veća u odnosu na potražnju, tržište je malo i nezaštićeno... U svakoj stabilnijoj državi postoje subvencije, jer iza proizvođača stoji neka državna institucija. Kod nas toga nema. Na tržištu vlada nelojalna konkurencija gde je svako sebi dao za pravo da se bavi uzgojem svinja i pilića bez obzira na to da li ima uslove ili ne... To je bio razlog što sam ja počeo da razmišljam o nečem drugom. Onda sam na televiziji gledao emisiju o prvom uzgajivaču nojeva u Jugoslaviji... - priča Jokanović.
Privredna atraktivnost uzgoja nojeva, kako nam je Miroslav objasnio, leži u retkosti, ali i kvalitetu nojevih proizvoda. Zapadno tržište poslednjih godina pokazuje veliku zainteresovanost za nojevo meso, a usled male ponude koja zadovoljava jedva 30 odsto potreba tržišta, cena sirovog nojevog mesa kreće se čak od 25 do 30 evra po kilogramu. Konzumna jaja od noja još uvek nisu u širokoj upotrebi, jer oni koji žele da priušte sebi to zadovoljstvo i prodaju ovaj specijalitet morali bi da izdvoje čitavih 50 do 80 KM po komadu. Cena oplođenog jajeta je i više puta veća. U toku jedne sezone ženka noja snese od 50 do 70 jaja, a reproduktivni vek traje oko 20 godina.
Iako su njihova prirodna staništa u egzotičnim predelima afričkog kontinenta, otpornost i izdržljivost nojeva, pogotovu odraslih jedinki, omogućila je njihov uzgoj i pod mnogo nepristupačnijim klimatskim uslovima. To potvrđuju i mnogobrojni primeri uspešnog uzgoja i u severnijim krajevima Evrope, u Poljskoj i Rusiji. Prema nekim istraživanjima, nojevi imaju sposobnost da izdrže temperature i do 30 stepeni ispod nule.
Iz iskustva našeg sagovornika zaključujemo da nojevi ne zahtevaju neku posebnu negu. Nisu uopšte komplikovane životinje. Jedu veoma malo i nisu probirljive. Jedna porodica, tri odrasle jedinke od po 120 do 130 kilograma, dnevno potroši oko pet kilograma hrane, uglavnom koncentrata, ali i trave i deteline, uopšte hrane se celulozom iz koje nojev organizam može maksimalno da izvuče energije. Postoje statistički podaci koji kažu da nojevi s obzirom na svoju prosečnu masu pojedu 30 puta manje hrane nego ćurke. Ljudi neosnovano imaju predrasude prema upotrebi koncentrata, jer to je hrana sa idealno izbalansiranim sastojcima prilagođenim uzrastu jedinke. Na našim prostorima postoji nekoliko, i to proverenih, proizvođača nojevog koncentrata i ta hrana uopšte nije skupa. Jedna od najvažnijih stvari za uzgajivače nojeva u BiH jeste Udruženje uzgajivača nojeva na nivou BiH čijem će se osnivanju pristupiti na proleće. Ono bi trebalo da obezbedi zaštitu interesa uzgajivača nojeva i zajednički nastup na tržištu.
Takođe važna stvar za proizvođače mesa uopšte jeste da je nedavno na nivou čitave BiH, u Sarajevu, uspostavljen Veterinarski institut koji jedini ima ovlašćenja da izdaje sertifikate po standardima Evropske unije. Bilo koji proizvod životinjskog ili biljnog porekla neće moći da se izveze iz zemlje bez odobrenja Veterinarskog instituta u Sarajevu. Donedavno, kad institut nije postojao, šta god da smo proizvodili nismo mogli da plasiramo napolje, upravo iz razloga što u zemlji nismo mogli da dobijemo odgovarajuće sertifikate EU. Farmerski uzgoj nojeva, kako kaže Miroslav, ne iziskuje velike napore, ali u našim uslovima veću materijalnu korist osigurava tek na dugoročnijem planu. On se, kako kaže, ne boji konkurencije jer su potrebe tržišta mnogo veće u odnosu na ponudu. Milan Zubac Kvalitetno meso
U poslednjih desetak godina na evropskom tržištu mesa zavladala je velika panika od bolesti ludih krava, slinavke, šapa i drugih stočnih bolesti. Evropa se okrenula uvozu mesa egzotičnih životinja. Ispostavilo se da je nojevo meso veoma ukusno. Od mesa svih životinja koje se široko upotrebljavaju u ishrani, nojevo meso ima najmanju količinu holesterola i štetnih masti i vrlo je preporučljivo u ishrani starijih i bolesnih osoba. Osim toga nojevo meso bogato je mineralima i železom i vrlo je zdravo za konzumaciju. To važi i za nojeva jaja.
