Izvor: Blic, 11.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unuka vratila dedi kuću
Unuka vratila dedi kuću
Srbima, Drvarčanima, koji su konačno došli u svoje kuće, na svoja imanja, u svoj grad - ne dozvoljavaju da rade! U najvećem drvarskom preduzeću drvne industrije (nekada 'Grmeč', a sada 'Fininvets, od koga su živele generacije Drvarčana, sada za Srbe nema mesta! Da bi se uselili u svoju kuću ili stan moraju da plate Hrvatu koji je tu boravio šest godina! U školi deca ne uče na maternjem, nego na hrvatskom jeziku! Usred Drvara i dalje radi kafana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << NDH na kojoj se viori šahovnica, a na prozoru pored ulaznih vrata još stoji slika Ante Pavelića ispod koje piše 'Heroj, a ne zločinac'! U centru grada ni jedna značajnija zgrada nije obnovljena: stoje ruine Radničkog doma, apoteke, Hotela 'Beograd'...
Ipak, Drvarčani se vraćaju na svoje i blizu 6.000 njih se vratilo. Hrvati, opet, sve više napustaju Drvar. Vraćaju se i oni svojim kućama u Centralnoj Bosni ili odlaze u Hrvatsku. U Drvar Selu nema više ni jedne hrvatske porodice.
Ali, nije bilo lako ponovo osvojiti sopstvenu kuću! O jednom takvom primeru kazuje nam Jelena, unuka Jove Miljevića, pukovnika bivše JNA u penziji.
- Ded Jovo mi je bio bolestan. A znala sam da je želeo da se vrati svojoj kući u Drvar Selo. Ja inače živim u Švedskoj , u Stokholmu. gde živim od svoje četvrte godine! Došla sam u Drvar da pomognem da mi deda i baba konačno dodju do svoje kuće i zarekla sam se da neću otići u Švedsku dok to ne učinim! - priča Jelena.
Međutim, u dedinoj velikoj kući u Drvar Selu stanovala je Janja, Hrvatica izKaknja. Sama u ogromnoj kući! Muž joj je umro po dolasku u Drvar. Govorila je da će ovoga leta otići, ali se - predomislila. Pričala je da joj je kuća izgorela i da nema gde da se vrati. I drugi Hrvati koji su zauzeli kuće Drvarčana se time najčešće pravdaju kad se i pored odluka o deložaciji, ne vraćaju na svoje.
Na nagovor komšinice u čijoj kući u Drvar Selu je Jelena stanovala skoro dva i po meseca, ona je otišla u Kakanj da vidi ima li zbilja Janja gde da se vrati! U Kaknju je u kancelariju Foruma žena 'Alternative' srdačno je dočekala direktorka Maksuma Topalović, i odmah pozvala čoveka koji dobro zna naselje u kome je Janjina kuća.
- Odemo tamo, napravim desetak snimaka njene kuće. Vratimo se i na memorandumu svoje nevladine organizacije Maksuma Topalović mi napiše, potpiše i pečatom overi sledeću potvrdu 'Na zahtjev Miljević Jove preko unuke Jovanović Jelene, adresa Drvar selo br. 5, provjerili smo stanje imovine (kuće) Majstorović (Anto)Janje nastanjene privremeno na navedenoj adresi u Drvaru. Na prijeratnoj adresi, naselje Bjelavici ustanovili smo činjenice da je Janja Majstorović unijela stvari (dovezene u dva kamiona) u svoju kuću i da je kuća uslovna za stanovanje.' Inače, u naselje Bjelavica do kraja 2000. godine vratile su se 32 porodice. Čim smo se vratili u Drvar odem u dedinu kuću i Janji pokažem slike_arhiva koje sam napravila u Kaknju. 'Baš su lijepe! Kad si to bila u mojoj kući?', pitala me Janja. A sutradan je otišla u opštinu i rekla nadležnima da sam ja slikala tuđu, a ne njenu kuću! Ipak, za nekoliko dana Janja je napustila našu kuću. Opet sa dva kamiona stvari! - završava priču ova uporna žena i čudi se da niko od nadležnih vlasti - i onih opštinskih, a ni medjunarodnih, ništa ne preduzima da se spreči da izbegli Hrvati, koji su kao i sve druge izbeglice, došle sa par kesa, odlaze sa šleperima opljačkanih stvari!
Nažalost dogodilo se da je ded Jovo upravo onog dana kad se vratila iz Kaknja, preminuo u Beogradu. Nije se ispunila ni njegova ni Jelenina želja da još jednom iz svog prelepog dvorišta baci pogled na svoje Drvar Selo, susednu Kamenicu, na Trninica Brijeg i obrise drvarskih planina ! Sutradan su posmrtni ostaci deda Jove, uglednog čoveka u ovom kraju, prevezeni u Drvar i sahranjeni na seoskom groblju.
Ali siroti čovek ni mrtav nije imao mira. Janja Majstorović nije dozvolila da sprovod na kome se okupilo nekoliko stotina Drvarčana krene iz dvorišta deda Jovine kuće! Ispratili su ga ispred stare porodične kuće nekoliko stotina metara dalje. A baka Savka, pretužna što joj zauvek ode njen Jovo, a presrećna što se ponovo našla u svojoj kući, kaže da bi se ko zna koliko još na to čekalo da nije bilo unuke Jelene! Milorad Kecman
