Izvor: Blic, 27.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto na uranak sad svi u kanale
Umesto na uranak sad svi u kanale
Eto, nekad su sindikalci u ovo vreme pravili spisak hrane i pića za prvomajski uranak na Zlatiboru, a danas prave spisak viška zaposlenih u fabrikama.
- Nekad se na Zlatiboru za Prvi maj radnička klasa odmarala i mastila brkove vrućom jagnjetinom, a za ovaj Prvi maj će sigurno negde da se umara kopajući kanale...
- Ma, kakav prvomajski uranak na Zlatiboru u organizaciji sindikata?! Da mi niste pomenuli uranak, ne bih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se toga ni setio.
Ovo su samo tri od brojnih sličnih uzdaha radnika i sindikalaca Valjaonice bakra i Valjaonice aluminijuma, od kojih se mnogi s dozom nostalgije prisećaju vremena kad se na Zlatiboru za Prvi maj na sve strane pevalo '...da nam živi, živi rad'.
- Prvi maj je bio jedini dan u godini kad je radnicima bilo dobro. I umesto da naši radnici ponovo za Prvi maj odu na Zlatibor i malo se, onako, opuste, stižu im pozivi da krenu u Beograd i tumaraju po ulicama kako bi ispunili nečije političke i sindikalne želje i kako bi se, možda, sukobili sa svojim kolegama iz nekih drugih sindikata - kaže Miljko Delić, predsednik Nezavisnog sindikata radnika Jugoslavije u Valjaonici bakra, priznajući da bi njegov sindikat možda i organizovao prvomajski uranak na Zlatiboru, 'ali pitanje je kako bi reagovali drugi sindikati'...
Njegov kolega, predsednik Samostalnog sindikata Dragovan Draškić, kaže da radnike ne zanima uranak i da je to prošlost.I predsednik Samostalnog sindikata Valjaonice aluminijuma Ljubiša Đokić prenosi nezainteresovanost radnika za prvomajski uranak.
- Nismo razmišljali o organizovanju uranka iz prostog razloga što bi nam na svaki pokušaj da to uradimo odmah neko rekao da smo komunisti - obrazlože Đokić.
Nekoliko starijih radnika dve sevojničke fabrike, kao i njihove kolege i vršnjaci iz mnogih užičkih preduzeća, kažu da je 'prvomajski uranak za vreme Tita bio najveći radnički praznik.'
- Ja sam bio predsednik Sindikata Valjaonice kad je u njoj radilo 8.700 radnika. Organizovali smo uranke na Zlatiboru. Razapeli bismo šatru ili, onako na livadi, nešto pojeli, popili, pa u kolo, uz trubače Nažalost, danas ne možemo dostojno da ispratimo ljude u penziju, a kamoli da organizujemo uranak - kaže Božidar Pavlović.
Zabeležili smo i druge brojne uzdahe za vremenom kad su, kažu, u rano prvomajsko jutro iz Užica prema Zlatiboru najpre kretali kamioni sa šatorima i stolovima, pa u drugoj turi kamioni sa pićem, za njima kamioni sa jagnjićima, prasićima i salatom, pa potom prepuni autobusi radničke klase i gromke pesme.
'Mi sa rada idemo, nasmejana lica, ponosni smo sinovi, Titovog Užica'.
'Ranilo se tog jutra. Mlađarija je išla peške, a mi malo stariji dolazili smo na Zlatibor organizovano, autobusima ‘Rakete’ koji su se rezervisali po nekoliko meseci unapred. Eh, lako li je tada bilo zapevati i u veselje udariti. Bilo je to vreme kada je svaka seka na uranku bila lepa, poneke su ‘dizale nos’, pa su se mladići pesmom jadali: ‘Cica neće da obeća, dok se plata ne poveća’.'
'Bilo je to vreme kada su uoči Prvog maja, u organizaciji sindikata, radničkih saveta i omladinskih pokreta, na Zlatibor stizale fabričke seke iz svih gradova bivše nam države, pa onako, malo opijene vazduhom, malo praznikom, bivale laka meta dobro ‘pripremljenih’ i ‘opremljenih’ Zlatiboraca i Užičana. Danas radnička klasa jedino dođe na Zlatibor da kopa kanale i meša malter za vikendice nekih buržuja koji bi u onom vremenu imali vikendicu jedino na Golom otoku.'
Jedan od bivših prvomajskih hodočasnika je primetio priličnu razliku između nekadašnjeg i današnjeg Praznika rada.- Nekad je Prvi maj trajao dva, a najviše tri dana, a danas, evo, u Valjaonici bakra će trajati celih deset dana. Zoran Tmušić
.jpg)
