Izvor: Blic, 04.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukus punjene pljeskavice u mraku
Ukus punjene pljeskavice u mraku
Ispred zgrade, tamo kod Save, četvorica mladića leže na klupi, iscrpljeni kao da su upravo pristigli sa ratišta, nezainteresovano gledaju u nebo, pljuckaju oko sebe i dele 'džoint', dosadu i besmisao.
'Čini mi se da su panduri rešili da do nedelje očiste grad. Nema provoda, nema akcije, samo smaranje, na te-na-ne', kaže jedan od njih, navlačeći kapuljaču preko čela, skrivajući oči iza tamnih naočara. Sporim ritmom rečenice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se nekako odvaljuju od njih dok se hvale kako su nekada obijali stanove 'okolo na okolo', gde god da su stigli, prošpartali su čitave blokove. 'Samo uzmeš težak koktel, tablete, kapljice i kad ti se digne adrenalin, kada si u spidu nema da staneš. Ne znaš šta je istina, halucinacije, brate, ali ideš, marišeš. Sada, samo polako. Murija je okolo ovde već godinu dana, startuje te za budalaštine, oštre se na nama; nema, brate, više zezanja, a i ova hemija pojede ti mozak, pa izađe nekako na kraju da nema čim da izbiješ bube iz glave, sve je slabo. Kad bi me nešto prosralo da se probudim kao nov čovek koji ima sve znao bih kako bih mrdnuo sa klupice', izvede monolog jedan od njih, ostali samo isklimaše glave, i ostadoše tu na klupici pored Save, da pljuckaju u krug oko sebe, dele 'džoint' i ćute.
Na raskrsnici kod 'Hajata', gde su se nekada oko 'Vukadina' i njegovih pljeskavica i kobasica tukli - mrtvilo. Cvećara koju je još pre nekoliko godina neko digao u vazduh zjapi.
Čitav grad je pust. I tako sve do Trga Republike.
A onda dalje, opet mir. Nekoliko luksuznih automobila kod 'fast fuda' iznad Autokomande. Mlada dama, duge ofarbane kose, zategnuta u usku garderobu, netremice gleda u dečka koji sedi do nje, i takođe je gleda u oči, koje povremeno razrogači, pokazujući koliko uživanja mu donosi svaki novi zalogaj punjene pljeskavice. Ona je u standardnoj opremi, ali on je nešto prefinjenijeg stila, napumpanih je ramena, veoma stabilan, i druželjubiv, što se odmah ne bi dalo zaključiti, s obzirom na debljinu zlatnog lanca koji je povremeno bljeskao ispod svetloplavog peškira, uvijenog oko vrata (modni detalj iz bokserskog ringa) i još upadljiviju debljinu vrata.
Ona kaže da ne voli da se slika, da ni u ludilu ne bi za novine pričala šta noću radi po gradu, i nastavlja da gleda svog dečka ravno u oči gutajući velike zalogaje hrane. Obrisali su usta, zgužvali salvete, ona suptilno, a on je smoždio jednim potezom, seli u luksuzni sivometalize 'pežo' i otišli.
'Lepo li je to, baci cipele pa diži noge. Šta bi da te majka vidi', kaže Nikola, student prava sa Voždovca gledajući u elegantnu plavušu u tamnim luksuznim kolima koja podiže noge na pult. Njen dečko, savršeno moderno obučen, izlazi, naručuje hranu i vraća se u kola.
'Jebeš mi mater ako se ovo dvoje ne tuca ovde pred nama!', kaže Nikola svom ortaku. Ovaj ispija mineralnu vodu i pravi se nezainteresovan.
Iza se parkira neki stari, razvaljeni 'santana'. Unutra sede i ćute trojica mladića obučena u crno. Jedan je zavaljen na zadnjem sedištu, tamnih kolutova oko očiju, začikava, provocira. Ova dvojica samo kažu: 'Tu smo da hasamo', a ovom trećem je do priče. Kaže: 'Kiosk ti dođe kao predah. Juriš po gradu, a nigde ništa. Policija trkeljiše, pa ne možeš pošteno ni pištolj da nosiš. Imam pištolj', ceri se, 'a što da nemam, kao to ti je nešto čudno. ‘Oćeš da ti pokažem? ‘Ajde s nama u akciju!'. 'Polako, brate, zaveži jezik! ‘Radi te’, a, pa ti bi sad da pričaš, da ispričaš za novine šta si to sve lepo noćas u gradu uradio...' 'Šta me ‘radi’, šta krao, brate?! ‘Plavci’ na svakom koraku, a pištolja i narkomana kol’ko ‘oćeš'. Kaže da se zove Vlada, da ima dvadeset godina, da su oni sa Miljakovca, da vole da se zabavljaju, a to znači 'dobra krađa i tri devojke na jednoga'. Preteruje, svakako, ali delimično.
Nazad na Slaviji, kao i pre jedan sat Jelena (17), Silvija (18) i Ramona (22) sede na klupici. Kažu da su pankerke. Gde izlaze uveče? Kažu, tu, na klupici.
'Zimi idemo gradom i tražimo neki ćumez, neki memljivi, napušten podrum, tu smo po ulazima, a kada je toplo na ulici. Užickamo oko dvesta kinti za veče i ima za pivo. Majka zna da žickam, al’ da me vidi odsekla bi mi ruku', kaže Ramona. Dok one kažu da će se provesti tu na klupici još jedan sat, Slavica Marković broji minute do jutra.
'Žive duše. Ma, nema nikog. Kakav promet, ništa se ne proda. Ja sam ti radnik ‘Sporta’, već godinu dana na prinudnom, kao i drugi, i moram nešto da radim, te prodajem tu hamburgere, evo nameštam ove priloge, al’ džaba ti, sine. Veliki grad, a gledaj kako se ubiše od zabave...' T. N. Đ.
