Izvor: Blic, 15.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugljenokop izrasta u grad muzej
Već pogled ukazuje na to da je Senjski rudnik kraj Despotovca siromašno mestašce. Baš kao u filmu „Petrijin venac” koji je tu sniman. Priroda bujna, u blizini Resavska pećina i vodopad. Ovde je podignuta prva bolnica u Srbiji, škola još 1896. godine.
Danas od 500 stanovnika 450 je glasača, a samo 30 đaka u osnovnoj školi. Nekada ih se nekoliko stotina krstilo godišnje. Što pravoslavaca, što katolika - jer u Senjski rudnik dolazili su da rade čak iz Češke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Austrije. Imaju svoju crkvu - Svete Barbare - i dan-danas. Imaju i dva manastira nadomak, Ravanicu i Manasiju. Muzej ugljarstva s rudarskim alatkama, opremom, mašinama, mapom rudnika Srbije, fotografijama udarnika, poveljama, čak i jednim klavirom... brižljivo čuvaju koliko znaju i mogu. Rudnik punih 150 godina snabdeva Srbiju mrkim ugljem. Živi se i dalje od ugljenokopa, ali rude će biti da se vadi još tri godine. Šta posle?
Uz savete arhitekata, turizmologa i baštinara iz Evropske unije, a prema našoj zamisli još iz šezdesetih godina prošlog veka, koju sada zdušno podržava Ministarstvo kulture preko načelnika Odeljenja za međunarodnu saradnju i evropske integracije Borislava Šurdića, mesto bi trebalo da preraste u muzej industrije. Evropska unija je već odbrila 1,5 miliona evra. Na nama je da celoviti projekat završimo i realizujemo. Da bismo svet koji hoće da nam izađe u susret s njim upoznali, organizovan je izlet na koji je pozvan diplomatski kor, ali i šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras.
- Imali smo mi i Dom kulture s intenzivnim programom, a gde smo sada? Zgrada je čak renovirana pre desetak godina, ali je opet treba popravljati. Jedino je fudbalski stadion u funkciji. Ostalo je sve trošno. Radnički restoran u kome se nekada pripremao topli obrok za rudare potpuno je oronuo. Treba nam posla, mladi nam odoše kojekuda. Sve je ovo lepo zamišljeno, raduje nas, ali čujete meštane šta kažu - kažu nam Slobodanka Slavković, učiteljica, i Miroljub Stojiljković, nastavnik ruskog jezika.
Meštani su kao svoje najrođenije, da se ne vidi koliko se nema, dočekali ambasadore Stivena Vordvorta iz Velike Britanije, Veija Đinghua iz Kine, Suha Umara iz Turske i Deniza de Huvera iz Belgije, kao i prve sekretare sa solju, pogačom, domaćom hranom i rakijom da se okrepe. Čujemo, pitaju: „A 'oće l’ od ovih biti i nekih para?”
- Ideja da Senjski rudnik pretvorimo u gradić-muzej industrije stara je bar pola veka. Tek sada, kada je zaista dogorelo, uspeli smo da ga uključimo u projekat rehabilitacije Istočne Evrope. Doveli smo evropske stručnjake, upoznali ih sa problemima ovog zaostalog regiona i krenuli u akciju. U ovoj fazi radimo projekte, zatim nabavljamo opremu i počinjemo sa obukom stanovništva kako da žive od kulturnog turizma. Dugoročan je to posao - objašnjava Borislav Šurdić, filozof neprocenjivog dugogodišnjeg iskustva na čelu Muzeja nauke i tehnike, dodajući da je u planu i letnji kamp za mlade talente za početak kao depandans škole u Ćupriji, baš u Domu kulture.
Da su evropski visoki gosti svojski zalegli za ovaj nesvakidašnji projekat, prvi u nas, videlo se po tome što je Žozep Ljoveras zvanično obećao da će ugovor o ulaganju u ovaj kraj biti potpisan na jesen. A očigledna je bila i njihova zainteresovanost za svaki detalj u koji ih je ministar Nebojša Bradić kasnije upućivao, uveravajući meštane okupljene u Muzeju ugljarstva da ga dobro čuju:
- Ugovor potpisujemo u septembru, sasvim je izvesno - rekao je Bradić otvarajući tablu regionalnog programa za kulturno nasleđe jugoistočne Evrope na zgradi starog Muzeja ugljarstva. Bio je i slikovit:” Nije nam još u ruci, ali nije ni na grani!”
Despotovački basen leži u donjem i srednjem toku Resave pružajući se od severozapada (Svilajnca) ka jugozapadu (Despotovca), a zahvata 60 kvadratnh kilometara.
.jpg)
