Izvor: Blic, 19.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Udičari' kradu, 'mrežaroši' otimaju
'Udičari' kradu, 'mrežaroši' otimaju
Pre nego što krene na vodu, tridesetpetogodišnji pasionirani ribolovac Milun Ljubojević iz Nove Varoši detaljno proučava sveske u koje već punih dvadeset godina beleži svaki svoj boravak na obalama Zlatarskog jezera. U njima je zapisano gotovo sve, od tačne satnice boravka u ribolovu, preko lokacije na kojoj je zabacivao udicu, vodostaja, vremenskih prilika koje su vladale toga dana, dubine na kojoj je riba radila, pa sve do korišćenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mamca i težine i vrste ulova.
Na obale hidroakumulacije, izgrađene početkom šezdesetih godina prošlog veka, pregrađivanjem kanjona Uvca u mestu Kokin Brod, kubicima kamena i zemlje, Ljubojević obično odlazi dva puta sedmično u periodu od maja do oktobra. Nekada, dok je u ovom jezeru ribe imalo kao pleve, pecajući isključivo na plovak, kući je donosio godišnje, u proseku, blizu 150 kilograma ribe. Rekordni ulov zabeležio je 1992. godine, kada je u zamrzivač pohranio 260 kilograma pastrmke, klena, mrene, skobalja... Poslednjih godina, međutim, iz ribolova se vraća uglavnom s polupraznim rancem.
- Jezero je sve praznije. Opustošiše ga ribokradice, a ni mrest poslednjih godina nikako da uspe, ponajčešće zbog čestog menjanja vodostaja, naročito u danima kada se izleže mlađ - priča Ljubojević.
Površinom jezera, zbog svoje lepote poznatog i kao Gorsko oko, plovci uglavnom mirno plutaju. Kada se na udicu nakićenu mamcima nešto i zakači, uglavnom su to krupniji komadi.
U krivolov kreću najčešće dobre uigrane ekipe. I, dok jedni na vodi obavljaju posao, drugi sa neke od čuka, opremljeni durbinima i signalnim uređajima, osmatraju teren. Ribokradice obično 'naoružane' brzim čamcima tako najčešće izmiču poterama, ne ustežući se da u bežaniji na čuvare potegnu i oružje.
Mreže koje ribočuvarska služba lokalnog udruženja ribolovaca 'Uvac' izvadi iz Zlatarskog jezera i ostalih voda pod njenom kontrolom, završe na lomači. Godišnje se zapleni tridesetak mreža.
- U potrazi za brzom i lakom zaradom pregrađuju se uvale i zalivi, a ni jedna zaplenjena mreža nije jeftinija od 150 maraka, što je gotovo zanemarljiva cifra u odnosu na dobit ostvarenu preprodajom ukradene ribe - priča Milan Glavonjić, predsednik Udruženja 'Uvac' čija malobrojna ribočuvarska služba kontroliše preko 130 hektara vodene površine.
Između ribočuvara i ribokradica traje neprekidne igra mačke i miša. Da bi stali na put pojavi pustošenje jezera u Udruženju 'Uvac' pribegavali su, sa promenjivim uspehom, raznim metodama. Pre desetak godina, tako, u Čolovića stenama su, prirodnom mrestilištu Zlatovčice, retke i zbog kvaliteta mesa izuzetno cenjene vrste pastrmke, bačeni kalemi namotani bodljikavom žicom.
- Od ovog poduhvata najviše koristi imali su meštani okolnih sela. Umeto da cepaju mreže , 'ježevi' su ubrzo padom vodostaja ostali na suvom i iskorišćeni za ograđivanje njiva i livada - priseća se ove akcije jedan od ribočuvara.Tokom 1993. godine hidroakumulacijama na Uvcu bavili su se i stručnjaci Ihtiološkog instituta i utvrdili da ih nastanjuje 15 vrsta riba. Uspeli su i da 'izmere' da je 555.000 jedinki koje je plivalo vodama Zlatarskog, Uvačkog i Radoinjskog jezera težilo ukupno 50 tona.
Danas, strahuju ribolovci, sva riba mogla bi da stane u jednu poveću mrežu, a da bi ublažili katastrofu nedavno su uz pomoć svojih kolega iz Priboja u vode Zlatarskog jezera pustili preko 15.000 komada mlađi zlatovčice i jezerske pastrmke.
Pre samo osam godina potopljeni kanjon Uvca naseljavalo je i preko 3.300 komada mladice. Lov na 'kraljicu bistrih voda', kao vrstu pred istrebljenjem, zabranjen je do 2004. godine. Mada već nekoliko godina, prema zvaničnim podacima, nije uhvaćen nijedan primerak, nedavno se, tvrde upućeni, u mrežu ipak zaplela jedna, teška čitavih 20 kilograma.
- Pre desetak godina došli su ronioci iz Mostara zbog jedne automobilske nesreće kada su dva mladića sletela u Zlatarsko jezero. Tom prilikom, na dubini od preko 70 metara, ronioci su otkrili mladice do 80 kilograma. Nisu mogli da veruju da neko sme da se kupa u jezeru, jer ova vrsta ribe, kada je gladna, može da bude veoma agresivna. Velike glave i oštrih zuba deluje prilično zastrašujuće, pa je zbog toga valjda i zovu rečna ajkula - priča jedan od, kako tvrdi, dobrih poznavalaca prilika na ovdašnjim vodama. Ž. Dulanović
