Izvor: Blic, 30.Apr.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U svetu drevnih slova i knjiga
U tišini debelih zidova kelije u konaku sremskog manastira Fenek nastaje malo čudo! Svetozar Pajić, „grešni rab božji, kaligraf, iluminator, ikonopisac i prepisivač", prepisuje Miroslavljevo jevanđelje, da se, posle gotovo devet vekova, ova knjiga na pergamentu - udvoji.
Onaj prvi, odnosno jedini sačuvani primerak, ispisali su nepoznati prepisivač, većim delom, i Gligorije dijak (đak), koji je napisao kraj rukopisa, nekoliko kratkih zapisa i koji je tekst ukrasio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ornamentima. Njegovo nam je ime poznato jer je na kraju knjige stavio svoj potpis, dok je nauka onog prvog, anonimnog i skromnijeg prozvala Varsameleonom.
E, njihovog se posla poduhvatio i rečeni Svetozar Pajić, Novosađanin, ekonomista, marketinški stručnjak, samouki slikar... dok svoj mir nije našao u prepisivanju starih dokumenata.
- Za nedelju dana - kaže Pajić - mogu da uradim najviše četiri strane, ali posle toga sam danima potpuno iscrpljen. Za ovaj posao potrebni su smirenost, mirna ruka i bistar pogled...
Krajem strasne sedmice ispisivao je 68. stranicu Miroslavljevog jevanđelja... A ostaje mu još trista.
Do raspada SFRJ, do 1991. godine, radio je kao ekonomista u jednoj slovenačkoj firmi. Kad je ostao bez posla, otkrio je u sebi ljubav prema slikarstvu. Tokom 1994. i 1995. nastala su dva ciklusa slika Novog Sada, a 1997. zabeležio je 35 prizora iz 13 vojvođanskih gradova.
Onda se na Hilandaru sreo sa starim rukopisima...
- Pomislio sam kako polovina čovečanstva, žene kojima na Svetu goru nije dozvoljen pristup - kaže - nikad neće videti ovu lepotu, i odlučio sam da je pokažem narodu.
Prepisao je 60 stranica iz jevanđelja koje su mu se učinile najlepše, i tako je počelo... „Isprobavao sam svoje mogućnosti."
Potom je prepisao Otkrovenje Jovanovo, Apokalipsu, prvi put na srpskom, u prevodu SANU, pa Dušanov zakonik, u tri primerka - dva na crkvenoslovenskom i jedan na srpskom.
Uporedo sa prepisivanjem uz blagoslov vladika SPC, poučava monahe i monahinje svom umeću.
„Kada čovek pogleda vaše rukopise i uporedi sa onim starim, izvornim i originalnim, prosto ne može da uoči razliku. To važi kako za sam rukopis tako i za materijal koji koristite za pisanje", napisao mu je u pismu episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije.
Pajić je dugo tragao za pergamentom jer mu je onaj koji se prodaje u specijalizovanim radnjama u Evropi bio nedostižan zbog cene od stotinak evra za stranu. Sada je našao proizvođača u Srbiji, ali ljubomorno čuva njegovu adresu.
Od prepisivanja knjiga nema nikakvu materijalnu korist. Desilo se da akcije u privatizaciji kojima su raspolagali on i žena dosta vrede, pa su nakon njihove prodaje sredili svoje finansijsko stanje - on je kupio sebi i dugo željeni motocikl - pa sada može ovako. Njegov sin je apsolvent na grafičkom dizajnu, ćerka je maturant umetničke škole... a on svaki uskršnji post provodi u nekom manastiru.
- Meni u životu ništa više ne treba - osmehuje se blago, nadnesen nad tablu sa pergamentom po kojem iscrtava slovo po slovo.
Karađorđevo utočište
Manastir Fenek se nalazi u blizini Jakova, 25 kilometara od Beograda.
Sagrađen u drugoj polovini 15. veka, a osnovali su ga Stefan i Angelina Branković. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. u njemu su mesec dana boravili vožd Karađorđe i njegov sin Aleksa, o čemu postoji i spomen ploča, a sve do 1815. ovde su boravili studenički monasi zajedno sa moštima sv. kralja Stefana Prvovenčanog. U Prvom svetskom ratu manastir je zapaljen, a u Drugom 1942. godine gotovo sasvim razoren. Obnavljan je 1991. i sada je u potpunosti obnovljen.
Knjiga nad knjigama
Miroslavljevo jevanđelje je najznačajniji ćirilični spomenik srpske i južnoslovenske, odnosno srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka.
Knjiga je napisana na pergamentu i ukrašena sa tri stotine stilizovanih minijatura i inicijala, u boji i zlatu.
Rukopis se do 1896. nalazio u Hilandaru, kada je poklonjen kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete Atosu. Danas se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.
