Izvor: Blic, 12.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U spomen Gagarinu
U spomen Gagarinu
Na današnji dan pre 42 godine Jurij Gagarin je zaplovio kosmičkim prostranstvom. Bio je to prvi čovek koji je u svemirskom brodu prkosio zemljinoj gravitaciji. U njegovu čast se 12. aprila svake godine širom sveta slavi 'Jurijeva noć'. Od tada pa do danas bilo je puno kosmičkih misija, ljudi su kročili na Mesec, a došlo se do toga i da bogati ekscentrici mogu sebi da priušte turistički izlet u kosmos. Iako se veliki kosmički programi vezuju za kosmičke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << supersile, prvenstveno Ameriku i Rusiju, kojima se priključuje i Evropska unija sa svojom Evropskom svemirskom agencijom (ESA) i druge zemlje imaju istraživanja u skladu sa mogućnostima. Kina je ove godine najavila lansiranje prvog svemirskog broda sa posadom, ali se detalji projekta drže u strogoj tajnosti. Druge zemlje, među kojima je i naša, imaju skromnije doprinose koji se pretežno odnose na teoretska istraživanja. U tom smislu deluje i Katedra za astronomiju Prirodno-matematičkog fakulteta koja, prema rečima prof. dr Nade Pejović, šefa Katedre, školuje kadrove za astronomske opservatorije, naučno-istraživačke institucije, a mnogi od njih postaju i vrhunski informatičari.
- Mi nemamo velike tehničke mogućnosti u smislu savremenih instrumenata i velikih budžeta za istraživanja, ali su nam zahvaljujući Internetu dostupni svi podaci sakupljeni širom sveta iz velikih opservatorija i svemirskih stanica i naši rezultati u tom domene su na svetskom nivou. Mi i treba da se koncentrišemo na istraživanja koja ne traže velika ulaganja - kaže Pejović.
Veliki broj naših stručnjaka iz oblasti astronomije rasejan je po svetu, a najviše ih je u Americi, Kanadi, Australiji i Holandiji. Malo je poznato da je jedan od pionira naše 'kosmičke dijaspore' prof. dr Dragoslav Šiljak davnih šezdesetih bio član tima čuvenog Vernera fon Brauna, oca američkog svemirskog programa 'Apolo'.
Profesor dr Milan Ćirković, predsednik Društva astronoma Srbije, jedan je od retkih mladih stručnjaka koji se posle doktorantskih studija u Americi vratio u zemlju. Ljut je na odnos nekih ovdašnjih autoriteta prema astronomiji kao nauci.
- Svest o tome je potpuno pogrešna. Tako je bivši predsednik SANU krajnje neodgovorno izjavio da se ne možemo baviti stvarima koje kod nas ne postoje, kao što je istraživanje svemira - kaže prof. Ćirković i napominje da nije tako. Trenutno u našoj zemlji postoje tri opservatorije: opservatorija 'Beograd' na Zvezdari, Narodna opservatorija na Kalemegdanu i opservatorija na Petrovaradinu, a u planu je i izgradnja nove opservatorije na planini Vidojevica iznad Prokuplja. Ministarstvo za nauku je već odvojilo sredstva za neke teleskope i početak radova.
Anđelka Kovačević, asistent na Katedri za astronomiju, napominje da će naši astronomi obeležiti 'Jurijevu noć' druženjem sa zainteresovanima u knjižari 'Plato', a Goran Pavičić, predavač u Astronomskom društvu 'Ruđer Bošković', obećava posetu opservatoriji na Kalemegdanu. R. Pivljanin
