Izvor: Kurir, 16.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 90. GODINI ČEKA PRVU PENZIJU
DRAGAČEVO - Svetolik Tanasković iz sela Živice u Dragačevu napunio je 89 godina i još uvek čeka penziju. Dani su mu ispunjeni nadom da će dobiti ravnogorsku boračku penziju, koja je za njega, kako kaže, moralno zadovoljenje više nego materijalna korist.
Po izglasavanju Zakona o izjednačavanju pripadnika oba pokreta srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, prvi je predao zahtev za priznanje statusa borca NOR. Vitalan, očuvanog fizičkog i mentalnog zdravlja, prikupljao je dokumentaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i predao zahteve i za svoja dva ratna druga.
Pravo na boračku penziju priznato mu je posle skoro tri godine. Rešenje je dobio pre osam meseci, ali penzija nikako da stigne.
- Najpre sam odneo vojnu knjižicu, a zatim su od mene tražili i izjave dva svedoka. Obezbedio sam i to, kao i podatke iz arhiva Vojnoistorijskog instituta - kaže Svetolik i pokazuje vojnu knjižicu, verovatno jedinstveni dokument u kome su u dve susedne rubrike podatke o vojnoj službi upisale „ćate“ Kraljeve, a zatim Titove vojske.
- Na odsluženje vojnog roka u Vinkovce otišao sam 1940. i trebalo je da, kao jedinac, služim devet meseci, dok je za ostale vojni rok trajao 18 meseci. Kada je počeo rat, služba nam je svima duplirana - priča Svetolik. U Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini bio je šef odseka za propagandu, a kada je Draža Mihajlović boravio u Dragačevu bio je đeneralovo lično obezbeđenje.
- Posle Titove amnestije 1945. godine odazvao sam se pozivima na vojne vežbe i u istu, onu predratnu, vojnu knjižicu su mi upisali i taj staž - kaže Tanasković. Naglašava da je u kontaktu sa mnogim svojim saborcima i, koliko je njemu poznao, niko nije dobio penziju iako je Zakon donet pre skoro četiri godine.
