Izvor: Blic, 29.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tvrdoglavci protiv policajaca
Tvrdoglavci protiv policajaca
Prvi put se vide na samo pola sata od Raške, dvadesetak kilometara od raskrsnice na kojoj i dan danas stoji putokaz: T. (Titova!) Mitrovica. Zaštićeni su bodljikavom žicom, armiranim džakovima, metar u prečniku, punim šljunka, zemunicama napravljenim od džakčića iz kojih ispada zemlja, maskirnim uniformama i šarenim šlemovima. Postavka KFOR-a koja nas je prekjuče zaustavila na kontrolnom graničnom punktu pripada belgijskim jedinicama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a posle smo naletali na Dance, Francuze, Amerikance i mnoge druge. Razlikuju se samo po malim zastavama na rukavima uniformi, a svi tutnje u moćnim terenskim vozilima kroz srpsku enklavu na severu Kosova. Etnički (skoro) čista teritorija svela se na Vučitrn, Trepču, Zvečan i severni deo Kosovske Mitrovice.
Mogu sve da vas izbace iz autobusa i satima pretresaju, uz pomoć albanskih prevodilaca. Kažite da idete privatno i pokazujte samo lične karte, nikako novinarske legitimacije. Mogu da vas vrate jer nemate akreditive KFOR-a daje uputstva Đorđe Matanović, direktor Kulturnog centra Kosovske Mitrovice.
Prepun autobus, koji se šest sati klackao od Beograda, Matanović je sačekao, kao pravi domaćin, na prethodnom, srpskom kontrolnom punktu. Modna revija 'Mone', uoči Vidovdana u Kosovskoj Mitrovici, njegova je ideja. U autobusu glumci, manekeni, organizatori, novinari i po jedna šminkerka i peglerka. Na barikadama golobradi klinci s Rambo imidžom i puškama od metar i po. Za pretres su odabrali Sašu Maričića, korpulentnog fotoreportera 'Blica', i jednu od dugonogih i plavokosih 'Klikovih' manekenki. Njemu su zavirili u svaki džep prsluka. Oko nje su samo obilazili.
Hoće da je zadrže! prenosi vozač razgovor ispred autobusa.
Uopšte nije smešno ljuti se Nada Momirović, vlasnik i direktor 'Mone' na dobacivanja putnika. Ja sam dovela te devojke i ja za njih odgovaram. Pa, među njima ima i maloletnih...
Čuda je na pretek, već u tih sat vožnje do odredišta. Posle slaloma između barikada, naletimo na 'fri šop': nakrivljene udžerice s tehničkom robom i brda boksova cigareta, uz drum. A po ćuvicima i livadama uz Ibar ograđene baze. Red kontejnera, red tenkova, pa opet red kontejnera na sprat ili dva, sa sve krovovima na dve vode. Iz 'Trepče' se vije crni dim.
U bilo kom pravcu da krenete, trista metara je najveća udaljenost. Ne možete da se izgubite objasnili su nam u Jugoslovenskom komitetu za saradnju sa UNMIK-om i KFOR-om.
U uličnoj vrevi najviše je dece. Zdravko Trajković, načelnik okruga, nam je s ponosom naveo da je školsku godinu upisalo 4.000 osnovaca i srednjoškolaca, a završilo 19.000. Mnogi su se vratili. Vukašina Radivojevića, upravo završio drugi razred gimnazije, jedva smo odvojili od basketa.
S vama hoću da pričam! Čitam samo opozicione novine! zadihano priča riđi momak s pegama na licu. Napišite da se ovde živi teško, ali još je teže u onim opkoljenim enklavama. Sredom KFOR dovodi Srbe iz Gračanice i Obilića da kupuju hranu. Oni tamo žive bez struje, bez vode, kao u srednjem veku.
Pred stambenom trospratnicom od cigala, dva klinca i dva 'kforovca' pikaju fudbal. Taman da im se obratimo, kad se na nas obruši uragan:
S njima da pričate!? Šta vam pada na pamet!? Mi pored njih prolazimo ko pored turskog groblja. Džedže tu po ceo dan, čuvaju, kažu, nekog albanskog sudiju. Šta oni ima tu da stoje?!
Naljutili ste baka Bisu, ne može da ih smisli rekla nam je, posle, Slobodanka Murganić, komšinica iz istog ulaza i majka apsolventa medicine koji, kaže, ne zna šta će sa sobom kad uskoro, u Kruševcu, diplomira.
Tog dana, nije bilo povoda za intervenciju Kfor-a. Samo su paradirali po gradu u džipovima. Intervencija je bilo u domu zdravlja. Dr Ratka Vučković, oralni hirurg i od pre par dana načelnik stomatološke službe, izvadila je u popodnevnoj smeni 14 zuba.
Sada je lako! Sve nam je ostalo s one strane, u domu zdravlja. Nas 150 zaposlenih okupirali smo bivši pedijatrijski dispanzer. Zubno je, nas deset lekara, radilo pet meseci u jednoj sobi, na običnoj, drvenoj stolici, s jednim visećim motorom ispričala nam je ona.
Bilo joj je najžalije što ne može da stigne na modnu reviju: 'Promaklo mi... šteta... evo, vidite, ja nosim baš 'Moninu' tašnu!'
I mi smo jedva ušli u veliku salu bivšeg Tehnološko-metalurškog fakulteta, gde su se sad smestili i mnogi drugi. U sedam sati se u auli koja prima 200-300 studenata smestilo tri puta po toliko gledalaca. Uzdrmali su ih ornamenti kosovskih manastira preneti na svečane haljine Ivanke Jevtović. Ali su ih na noge podigle tek reči 'Prkosne pesme' Dobrice Erića, koje je dramatično izgovarala Ivana Žigon. 'Kriva sam tvrdoglavka što sam pravoslavka' izazvalo je ovacije. I suze. Ružica Mevorah
