Izvor: Blic, 23.Jun.2009, 06:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tuča u kafani sa Mijom Aleksićem
U filmu „Ko to tamo peva", kao Krstić senior, vlasnik seoskog autobusa kojim neobično društvo kreće na svoje poslednje putovanje, Paja je pokazao da je sva njegova ležernost bila fokusirana na postizanje određenog efekta. Bata Stojković je imao užasnu energiju i borbu za glumački prostor u kadru. Specifičnim zahvatima koje bi smislio u trenutku uspevao je da se izbori za pažnju. Pavle je imao mikroglumu, naročito to što je radio očima, nijansama u pogledu uspevao je da projektuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sve što je potrebno. Slobodan Šijan je imao velikog saveznika u njemu.
Dok je u naručju držao čičicu koji viče: „Deco, deco, zvaću decu...", samo je ispustio čika Stanojla na zemlju. Nije pitao reditelja, koji mu to ne bi dozvolio jer se početnički plašio da ga ne razbije.
- Ne brini, on je kao žila!
Shvatio je da je seljački čvrst, a čika Stanojlo se nije naljutio.
Bilo je hladno. Novembar. U jednoj sceni Bata Stojković je trebalo da se kupa u Tamišu. Jedva su našli ronilačko odelo. Kada su ga dobro upakovali, odvezli su ga nasred kanala. Dugo je plivao i kada je izlazio, veći deo ekipe se smejao, što se čulo na snimku. Trebalo je ponovo da prepliva kanal. Preklinjali su ga i pristao je pod uslovom da se svi udalje sa seta. Krenule su pripreme da opet zapliva. U međuvremenu, Bata je čuo da ljudi koji provode mnogo vremena u hladnoj vodi treba prvo da se namažu irvasovom mašću, pa tek onda da obuku odelo. Žestoko su raspravljali o tome. Paja je sa strane igrao šah sa nekim statistom. Situacija se usijala. Bata nije hteo da snima bez irvasove masti. Organizator na filmu Beli Radojčić, jedan od Pajinih najboljih prijatelja, bio je u neprilici.
Čim je Paja to osetio, odmah je skočio:
- Normalno je što čovek neće da snima, kad ste lenji i nećete da odete po tu irvasovu mast, a ja kod kuće imam pet kila.
- Eto, niste ni pitali, a Paja ima mast, idite i donesite - urlao je Bata.
Kako je Bata odahnuo i sklonio se, Paja je šapnuo Belom:
- Idi u prvu prodavnicu, kupi bilo kakvu mast i stvar je rešena.
Namazali su Batu, obukli mu odelo i krenulo je snimanje.
Rivalitet između njih dvojice dodatno je rastao ako je bio prisutan i Mija Aleksić. Mija je nosio oreol apsolutne zvezde zbog svih komedija i televizijskih serija, ali je imao i ogromno iskustvo, pojačano i time što je bio suveren na pozorišnim daskama. Bilo je to veliko takmičenje koje Paji nije prijalo. Nije voleo da se nadmeće na taj način. Tenzija je stalno postojala, ali su koristili razne načine da je razbiju. Mija je znao da na snimanje donese flašu specijalne rakije, stare petnaest godina, sve ih pomalo nacuga i onda izađe i bude glavni. Bata je znao brzo da odgovori: kada vidi da su svi odlično odglumili, on promaši svoju rečenicu i onda je moralo sve da se ponovi.
Krajem leta 1963. Pavle je snimao „Vrtlog" Hajrudina Krvavca, a njegova žena Mirjana je radila kod Miće Popovića na filmu „Čovek iz hrastove šume". Provodio je dane sa ekipom. Mija je bio u naponu snage, ali jako nezgodan kad popije. Kada uđe u kafanu, svi su izlazili, sklanjali su se jer nisu znali šta sve može da se desi. Jedino je ostajao Pavle. Tako su jednog dana sedeli za susednim stolovima samo njih dvojica. Niko ne zna šta se desilo, ali u jednom trenutku je došlo do sukoba i Paja je udario Miju.
Direktor filma je zapomagao:
- Molim vas, sklonite Pavla, ubiće Miju.
Svi su zahtevali od Mirjane da interveniše. Nije reagovala. Čekali su da se smiri situacija. Odjednom je krenulo nevreme i vratili su se u Beograd. Završni deo su dosnimavali u ateljeu u Košutnjaku, bio je oktobar. U jednoj sceni Mija je trebalo da se naglo zaustavi i potom siluje glavnu glumicu koja je na biciklu. Zamolili su Mirjanu da dođe da snime njene ruke kao detalj. Ona je stajala pored bicikla, ali kadar nije bio dobar, činilo im se da nije dobar ni položaj ruku, probali su ponovo, ali nikako nisu mogli da pronađu odgovarajući ugao. Išli su dotle da su Mirjanu položili na pod, a Mija je legao preko nje. Osećala se bedno, digla se i pobegla. Bila je to mala osveta za Pavlov kroše. Nadao se da će mu to odmah ispričati. Nije ni zucnula.
Aleksandar Đuričić:
„Posle fajronta”, knjiga o Pavlu Vuisiću (6)
Dokumentarni roman o životu kultnog filmskog glumca Pavla Vuisića „Posle fajronta”, autora Aleksandra Đuričića, u izdanju VBZ Beograd i „Blica”, svojevrsna je antologija glume, boemije i jedne velike ljubavi. Dvadeset jednu godinu posle smrti, prvi put je otvoren „tajni sef” Vuisićevog života. Vuisić je živeo burno, punim plućima, ostavivši bezbroj anegdota i mudrih misli koje su u knjizi verno zabeležene. Knjiga se od 22. juna, osim u knjižarama, može kupiti po ceni od 349 dinara i na svim kioscima.
