Izvor: Blic, 22.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trobojka na Akonkagvi
Trobojka na Akonkagvi
I dok su se narodni predstavnici ušuškani u klupe skupštinskih zdanja 'dva oka u glavi' spremali da odigraju završni čin političke komedije radnog naslova 'Zbogom Jugo', kilometrima daleko, na sasvim suprotnom kraju zemljine lopte, zastava umiruće federacije prkosno se zavijorila pobodena u sneg Anda. Za razliku od države, njeno znamenje uspešno je odolevalo vetrovima koji na najvišem vrhu južne hemisfere u ovo doba godine dostižu brzinu i do 150 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kilometara na čas. Do krajnjeg centimetra 7.035 metara visoke Akonkagve, planinskog vrha na granici Argentine i Čilea, trobojka je 2. februara stigla u rančevima članova ekspedicije Planinarskog društva 'Kamena Gora' iz Prijepolja, koja se na put pun neizvesnosti iz grada na Limu uputila u drugoj polovini januara, baš na dan kada većina Srba u svojim domovima uz bogatu trpezu proslavlja Svetog Jovana Krstitelja.
Da se uz ledom i snegom okovane padine popnu do najvišeg vrha Južne Amerike, uspelo je Iliji Andrejiću, Draganu Petriću i Zrenjanincu Milutinu Iliću, dok su se imenjaci, Miroslav Divac i Miroslav Kurkić, Prijepoljac na privremenom radu u Londonu, zbog problema iskrslih tokom prilagođavanja surovim planinskim uslovima, po savetu lekara, morali zadovoljiti samo osvajanjem baznog logora podignutog na visini od preko pet hiljada metara. Sam uspon od baznog logora do koga se oprema doprema na leđima mula, pa do vrha Anda, sa koga pogled puca 'do pola sveta', trajao je puna četiri dana, tokom kojih su planinari podešavali svoj unutrašnji ritam sa ritmom planine. - Da osvoje vrh, uspeva svega tri odsto onih koji su krenuli na ovaj mukotrpan put, a od sedamnaestočlane ekspedicije iz Slovenije, koja je krenula malo pre nas, na Akonkagvu su stigli svega tri alpiniste. Akonkagva je jedna vulkanska stena, pri vrhu pokrivena snegom i zbog niza svojih specifičnosti, u odnosu na vrhove slične visine, znatno teža za osvajanje. Vegetacija prestaje već na visini od 3.000 metara, vazduh je razređen i u sebi sadrži više azota nego kiseonika, a poduhvat otežavaju i jaki vetrovi koji duvaju sa okeana - pričao je preksinoć reporteru 'Blica', odmah nakon povratka ekspedicije u Prijepolje, vođa družine Ilija Andrejić.
Za najvažniji poduhvat u istoriji i kluba planinari iz Prijepolja pripremali su se praktično tokom cele prošle godine, lomeći noge po gudurama Polimlja, ali i obilazeći planine Srbije, koje, kako tvrde, merene sa Akonkagvom predstavljaju obične brežuljke. Kondicija je sticana i obijanjem pragova potencijalnih sponzora tokom zatvaranja finansijske konstrukcije teške 25.000 dolara.
Na širem spisku kandidata za odlazak preko Atlantika nalazilo se deset kandidata, ali je nakon napornih priprema i specijalne medicinske kontrole, obavljene na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, spisak skresan na pola.
- Akonkagva je poslednja stanica ka najvećem podvigu, osvajanju Himalaja, o kome sanjaju svi alpinisti sveta. Poslednjih godina osvojili smo Olimp i Atos, bili na Rili i Mon Blanu, ove se uspeli na Akonkagvu, a već sledećeg leta krećemo na krov sveta. Nakon toga možemo pravo i u penziju i neće nam biti ni malo žao - ubeđen je Andrejić. Ž.Dulanović
