Izvor: Blic, 02.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trideset sekudi za pet bombi
Trideset sekudi za pet bombi
Vojska ne priznaje neprijatelja i kišu, odgovorio je juče jedan major na pitanje da li će zbog kiše možda biti odloženo Letnje sportsko prvenstvo Prve armije. Nešto kasnije ipak se ispostavilo da se vojska malo promenila i da kišu ipak priznaje:
- Ako popodne bude padala kiša takmičenje u savladavanju pešadijskih staza sa preponama ne dolazi u obzir. Može skok u dalj po kiši, ali prepreke ne dolaze u obzir jer nama je važan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svaki naš čovek, rekao je Milorad Vukašević iz Prve armije, zadužen za organizaciju ovog prvenstva.
U vojsci se, to je opšte poznato, posvećuje velika pažnja fizičkoj kondiciji vojnika i starešina. Prema rečima pukovnika Vukaševića, tri puta godišnje se proverava fizička sposobnost vojnika: prilikom dolaska u kasarnu, sredinom i na kraju vojnog roka. Prvi podaci su jako zabrinjavajući jer oni u stvari odražavaju stanje zdravlja mlade populacije.
Juče je na Vojnoj akademiji u Beogradu, u stvari, počelo sportsko finale Prve armije pred Letnje prvenstvo Vojske Jugoslavije na kojem će učestvovati sedam ekipa: Prva, Druga i Treća armija, RV i PVO, Ratna mornarica, Vojna akademija i Specijalne jedinice Generalštaba.
Juče su snage odmerile četiri ekipe: Novosadski, Beogradski i Kragujevački korpus i Drinska divizija. Počelo je penjanjem uz konopac visok sedam metara.
Na mesto! Pozor! Sad! - komanduje sudija koji ne može da se oslobodi vojničkih navika. Janoš Silađi se relativno brzo uspentra do vrha, vreme 11 sekundi i jedna desetinka. Kreće Vladimir Gavrilović...
- Vuci! Vuci! - bodre ga kolege, ali on ne radi nogama pa sve to deluje prilično sporo a pomalo i komično. Vreme 14,7 sekundi. Jovica Ugrić, skače uz konopac, ali odmah pada i odustaje. Liptak Čaba takođe vuče samo rukama i postiže rekord - šest sekundi i sedam desetinki. Reč je o mladiću iz Kanjiže koji se trinaest godina bavi rvanjem, pa nije ni čudo. Bojan Popović se penje za deset sekundi, ali nije imao opasač pa mu sudije rezultat ne priznaju.
Na kraju rezultati pokazuju da je Beogradski korpus daleko najbolji na konopcu, dok su daleko najslabiji Kragujevčani.
Istovremeno, u streljani pršti na sve strane. U svojoj disciplini takmiče se starešine. Kuršumi iz pištolja '7,62' lete u mete udaljenje 25 metara a čaure lete unazad ka sudijama. Posle svakog metka pucač pogleda kroz specijalni dvogled da vidi gde pištolj vuče, skoncentriše se, ispruži ruku i puca ponovo. Tri serije po deset metaka. Od 210 do 240 krugova, računa se kao jako dobar rezultat a desetka u krugu je svega pet santimetara prečnika i jedva da se može videti na ovoj udaljenosti.
Iza fudbalskog stadiona takmičari imitiraju Boška Buhu. Bombu težine pola kilograma treba ubaciti u krug na razdaljini od 35 metara.
Bombe Silađi Janoša beže u desno kao da ih vetar nosi.
- Imate tri minuta a ne trideset sekundi da bacite pet bombi! - nervira se starešina iz Drinske divizije. Jedan vojnik potom skuplja bombe u plastičnu kofu, trči do starta gde obriše krpom svaku bombu i onda kreće novi takmičar.
- Polako, ciljaj sudiju! -Podučava Jovicu Mudrinića njegov drug iz ekipe. Ali ovaj i sledećom bombom promašuje cilj.
- Moraš luk da praviš! - još jedan savet i još jedan promašaj. Mudrinić baca i poslednju bombu pored cilja, seda na klupu i iznerviran kaže:
- E, jebi ga! Brate mili, ja ne mogu da verujem.
Rade Vukadinović, vojnik po ugovoru iz Kragujevačkog korpusa, dugo vrti rukom u krug kao profesionalni bacači diska. Tri puta osvaja po 20 poena, jednom deset i samo jednom promašuje:
- Kako ode ona jedna, kevu joj j...m! - žao je Radetu, ali njegova ekipa osvaja prvo mesto u bombaškim aktivnostima. Inače, ove bombe ne eksplodiraju, a najbolji pojedinačni bacač je Bobot Tibor iz Beogradskog korpusa sa osvojenih 80 poena...
Takmičenje se nastavlja danas, a za sada vodi Beogradski korpus... G. Katić
