Izvor: Blic, 10.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri dana trube i rokenrola
Srbija, bar po prostranstvu, nikako nije velika zemlja - gotovo svi gradovi i varošice što se u školi nauče tokom jednog tromesečja raspoređeni su duž tri-četiri glavna puta. I gotovo svi mogu da se svrstaju ili u „velike", one što troše tekovine socijalizma: ogromne fabričke komplekse, zapuštene domove kulture i armije i stadione... ili u „male", u kojima asfaltirana glavna ulica, ranije Maršala Tita, a sada Cara Dušana ili Lazara, preseca sokake prosečene još u tursko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << doba.
Ono nekoliko varoši mimo svih puteva, kojih se ostali u Srbiji sete tek u vreme saopštavanja izbornih rezultata, ili su kasabe sa usamljenim semaforom pred opštinom, ili iznenađujuće lepi gradići koji opčinjavaju ljupkošću i skladom... kao Surdulica, recimo.
U ovom gradu smeštenom na reci Vrli, između planina Verdenik i Čemernik, bezmalo sve su zgrade podignute poslednjih pedesetak decenija, po planu darovitog arhitekte i pametnog urbaniste, i po meri ljudi. Tu, u gradu, živi nekih 13.000 stanovnika, a prosečni lični dohodak je gotovo dvostruko veći nego u susednoj opštini Vladičin Han, i iznosi oko trista evra.
A svakog leta, početkom jula, u Surdulici se održavaju priredbe u sklopu „Vlasinskog leta", turističke manifestacije koja za cilj ima da u grad, a još više na Vlasinsko jezero, koje pripada surduličkoj opštini, privuče goste i njihov novac.
Tako je tokom prošlog vikenda u centru Surdulice, na prepunom trgu, održan rok koncert niških grupa i domaćih muzičara, pa smotra folklornih grupa na kojoj su učestvovali i gosti iz Bugarske, zatim je u nedelju ujutru iz dvorišta osnovne škole uz Čemernik na svojevrsni reli krenulo stotinak džipova iz cele Srbije... I naravno, svirali su trubači.
Reći će u Surdulici da je baš ovde, na jugu Srbije, zavičaj trube, a da se Guča pročula zahvaljujući svojevremenoj protekciji jednog bivšeg visokog komunističkog funkcionera... Samo u Zagužanju, selu u surduličkoj opštini, u devedesetak kuća živi oko 500 Roma, a 280 su članovi raznih orkestara, mahom porodičnih. Ostalih 220 stanovnika Zagužanja su ili žene ili mala deca.
Na „Vlasinskom letu" održava se jedno od četiri regionalna kvalifikaciona takmičenja trubača za Sabor u Guči, a nadmetanje je puno neizvesnosti i nervoze. Samo „kvalifikovani" orkestri, naime, imaju pravo da u Guči sviraju pod šatrama, što garantuje zaradu. Otuda svake godine priče o mitu i kupovini pobede, koje su prošle godine kulminirale uplitanjem Ministarstva za kapitalne investicije, čiji favoriti nisu bili prošli... pa je Velimir Ilić pretio uskraćivanjem sredstava svog ministarstva namenjenih trubačkom saboru.
Ove godine takvih dramatičnih protesta nakon saopštavanja odluke žirija nije bilo... a i pobednici i oni koji „nisu prošli" svirali su na ulicama Surdulice do duboko u noć.
Lovorike orkestru Nenada Mladenovića
Na kvalifikacijama za Guču u Surdulici trijumfovao je orkestar Nenada Mladenovića iz Vranja, koji je svojevremeno osnovao legendarni srpski trubač Bakija Bakić. Za najveći srpski i svetski festival trube u Guči kvalifikovali su se još i orkestri Negovana Eminovića iz Prekodolca, Demirana Ćerimovića iz Vranja, Elvisa Ajdinovića iz Surdulice, Bojana Krstića iz Vladičinog Hana, Božidara Nikolića Donje iz Grdelice, Slobodana Salijevića iz Prekodolca, Marijana Krstića i Siniše Stankovića iz Zagužanja. Za prvu trubu proglašen je Negovan Eminović iz Prekodolca, a za „Zlatnu trubu" Bane Novković iz Surdulice. Odabrani su i „putnici za Guču" u kategoriji omladinskih i pionirskih orkestara.
Čiste obale Vlasinskog jezera
Malo će ljudi u Srbiji, pa i đaka, znati da je Vlasinsko jezero veštačko jezero, najveće takve vrste u Srbiji. Nastalo pedesetih godina prošlog veka izgradnjom brane i hidroelektrane Vrla i plavljenjem ševara i tresetišta, Vlasinsko jezero danas nesumnjivo predstavlja prirodnu lepotu Srbije. A „Vlasinsko leto" pokušava da glas o kampovima na uređenim i čistim obalama pronese što dalje.
