Izvor: Blic, 18.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trave koje brane od zla i strave
Trave koje brane od zla i strave
Domaćica Radmila Marković iz Mihajlovca, sela kod Smedereva, od svoje babe Savke naučila je mnoge bajalice. Kaže da je mnogima bajanjem pomogla. Ljudima osobito, stoci poglavito. Ne zna broja grla kojima je bajala protiv zmijskoga ujeda! Mnogi su joj, veli, blagodarili. Ali Radmila nije od starovremskih žena koje su basne, gatke i veštinu spravljanja čini čuvale i tek na samrti poveravale unukama. Radmila svakome priskoči, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i basmu zapiše.
Radmila je otvorila privatni etnološki muzej. U njemu čuda neviđena, zapravo viđena, te zaboravljena. Ako izuzmemo čudesne, maštovito izatkane krpare, tu su: čiraci, kolevke, preslice, razboji, pastirska sedala i čobanski štapovi, navezeni peškiri s porukama duhovitim i mudrim, svetiljke na loj, stotinu leta stara zemljana cediljka za supu...
- Neprijatno mi je da vračam i bajem. Zato kad neka žena dođe da joj prebajem detetu, meni je lakše i lepše da joj basnu kažem, i ona neka sama uradi, neka nauči štogod. Ne treba ni hvala da kaže, samo neka detetu bude bolje. Najviše gasim ugljevlje kad neko ima urokljive oči, onda mnogo bajem protiv stra’ kod dece, a ima, bogme, stra’ i kod odrasli’, još koliko. Tu, pre neki dan, bila je jedna Cigančica iz selo. Radi u Austriji, došla kod mene:
„Tetka Rado, pričali mi da vaša baba znala, da l’ vi znate da mi prebajete. Silne sam pare dala u Austriju i u Beograd, pa ništa mi nije pomoglo. Mnogo me stra’ da idem sama utornikom i petkom. Sve mislim, zgrabiće me neko!"
Ja joj reko’, dušo moja, da ti ja ne bajem, nego da ti napišem basnu, pa ti sama očitaj. Samo kaži: „trice ranjenice, vi nas ‘ranite, vi nas od zla branite". Tako triput. I okadi. Posle mi donela kafu, čokoladu... Zahvaljuje, bogzna kako.
A kad je u pitanju stoka, tu u svako doba idem u štalu. Koliko sam krava spasla od zmijskog ujeda ni broja se ne zna! - priča ona.
Naravno, protiv zmijskog ujeda korisna je i lekarska intervencija, ali veterinar je daleko, put loš, goriva nema uvek, telefoni nesigurni, vreme dragoceno, stoka nenadoknadiva. Zato seljaci prvo potrče kod Radmile:
- Aman, zaman, pomagaj, Rado, ako Boga znaš!
Rada obaje, ispriča basne i, krava ozdravi.
- Lakne joj - tvrdi Radmila.
Najdraže je Radmili kada ide u bilje. Nekad se išlo okićenim čezama i fijakerima, s pesmom i pucanjem. Ali, beru ih i sada, ponovo.
Mnogi do ovog praznika ne jedu ovčje mleko i jagnjeće meso. Neki dotle ne spavaju u prirodi. Narod zorom izlazi u prirodu, doručkuje ćevap na ražnju, prevreo sir, mladi luk i barena jaja i provodi dan u rascvetaloj prirodi. Žene idu u polje, u trave. Izabrane trave donose se kući, sklanjaju na skrovito mesto dok ne zatreba da se prebaje ili pije kao lek. M.S. Pešić
