Izvor: Blic, 08.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traktor u kafani
Traktor u kafani
Starina Drago Ivaštanin iz Nove Orubice kod Gradiške poznat je u celom kraju po šeretlucima, bećarluku, pesmi, ali i uzornom radu u svom domaćinstvu. On je jedan od najvećih proizvođača svinjskog, pilećeg i junećeg mesa. Pokretač je većine akcija na izgradnji puteva, društvenih objekata i crkve u svom selu. Na pitanje kako sve to stiže, jednostavno odgovara:
- Ono što sam ja godinama sticao i radio, sinovi Božo i Nebojša su nastavili. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Danas ne radim mnogo, ali sve ipak ide ka napretku. Oni proizvode, a ja trgujem - kaže Drago, podsećajući da se u tom poslu i nije proslavio.
- Svi hoće robu, a kada treba potegnuti novčanik, onda im ide teško. Ja opet ljudima verujem na riječ, svi me poznaju pa na kraju moram u zasjedu da dugove naplatim. Sad pokušavam ući u trag jednom prijatelju koji mi odveze bika, šest nedjelja je prošlo, a od para ni traga. Onda sam svinje prodavao, pa se svojski para načekao, piliće opet predadoh državnom preduzeću u Srpcu. Kada sam otišao da naplatim, rekoše da je sve propalo i nikom ništa - pravda se Drago Ivaštanin koji je zbog lakovernosti od supruge Milke već dobio nekoliko žutih kartona zbog neefikasne naplate.
- Šta mi drugo preostaje nego da sjednem na traktor, pa u kafanu, obično na raskršću, gdje dužnici prolaze. Sjedim i pijem po pola dana, ali čim odem, kažu mi sutradan: 'Bogati, Drago, nije ni pet minuta prošlo, a naiđoše dvojica onih tvojih.' Ali, dobro, što se proizvede, nekad se i naplati, pa opet dobro - pravda se Drago koji je prvi biznis gradio na vodi. U Dolini, nizvodno od Gradiške, prvi je 1960. godine izgradio skelu i povezao hrvatsku i bosansku obalu.
- Onda su došli iz Komiteta SK da provjere koliko zarađujem, pa kada su vidjeli da je dobro, napravi i država svoju skelu pored moje. Valjda da mi pravi konkurenciju, ali ja sam bio bolji s narodom nego država, te sam opet više zarađivao - priseća se Drago koji se u to vreme okušao i kao svirač.
- Nije mi to išlo, shvatio sam da bećarluk ne gradi, nego razgrađuje kuću i imanje, pa sam od toga odustao. Danas sam ja veći bećar nego tada, hoću još malo da proživim, pa kako bude. Sjednem na traktor, pa u grad, neću bicikl niti motor, jer kad malo popijem, s dva točka se brzo svalim u jarak, ovako idem polako, ali sigurno. Imam dva traktora, nekad vozim ovaj manji, a kada je duži put, onda vozim onaj veliki od 560 konja - beležimo Draginu životnu filozofiju. Ali, ni vožnja traktorom nije bez problema, obično s policijom.
- Zaustaviše me dvojica u centru grada gdje je zabranjeno ići traktorom. 'Đede, molim vozačku.' Ja kažem: 'Nemam'. 'Onda saobraćajnu dozvolu?', 'Nemam ni to!', 'Dajte ličnu kartu!', 'Ni to nemam, izgubio...' Rado bi me isključili iz saobraćaja, istjerali iz traktora ali ne znaju šta s njim da rade. Jedan pita, ko će onda doći po traktor, a ja im uzvratim: 'Dvojica probisvijeta kao što ste i vi, to su moji sinovi Božo i Nebojša, obojica milicioneri u istoj stanici u Gradiški'. Mole oni često da parkiram traktor, pa da me autom odvezu kuda hoću, ali i to ne odgovara, neću bez traktora... Milan Pilipović
