Izvor: Blic, 12.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Totalno smo nezaštićeni
Totalno smo nezaštićeni
Benzinske pumpe su mesto gde uvek ima para. (U poslednje vreme ima i goriva). Često to i nisu neke velike pare, ali onom ko nema ni malo i to je dovoljno da krene u pljačku!
Ovako razmišlja Bojan Jovanović, radnik na benzinskoj stanici na Smederevskom putu, ali i većina njegovih kolega koji rade noću.
Noću je na svim pumpama slično: nekoliko mladih ljudi u kombinezonima sedi unutra kraj malog televizora, gleda se utakmica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili film, otvorena je dvolitarska flaša 'koka-kole' i ćaska se. Dok ne naiđe mušterija. U poslednje vreme, međutim, na pumpama se pojavljuju i neki kojima nije do 'tankovanja'.
Od kad su pljačke postale svakodnevica, kod zaposlenih je prisutan strah. A posle ubistva Nenada Trninića, radnika na pumpi u Ulici Mije Kovačevića, obezbeđenje ovih naftnih objekata, koji rade po 24 sata, značajno je pojačano. Na nekima po čitavu noć sede policajci u civilu, druge obilaze oni u uniformama, treće obezbeđuju radnici privatnih firmi...
Samo što je došlo do smene na pumpi 'Žarkovo 1', a Dejan Bajatović, Saša Vuruna i Aleksa Sekulić preuzeli svoju dužnost, stižu policijska kola. Iz automobila izlaze dvojica policajca u civilu. Pošto radnici nemaju pravo da nose pištolje, inspektori sada brinu o njihovoj bezbednosti. Jedan ubrzo odlazi na pumpu preko puta.
Dejan, Saša i Aleksa rade tek godinu dana.
- Jednom dok nije bilo benzina dolazili su lokalni mangupi i pretili pištoljima - priseća se Saša koji je od momka iz interventne ekipe čuo da je uhvaćen narkoman koji je ubio njihovog kolegu.
- Je l’ si u strahu? - pita policajac Dejana.
- Sad kad ste vi tu nisam! - kaže ovaj i nastavlja:
- Ali, onog dana kad se desilo ubistvo... Ma... Mi radili ujutro, dođe onaj policajac iz Leštana i kaže: 'Ubili vam kolegu!' I sutra treba da radiš noću?! Idi, bre! Noć je za spavanje! Dobro, sad me malo prošlo, ali kako je bilo...
- Opusti se, dok radim ja, radićeš i ti! - ohrabri ga policajac i izađe iz kućice. Scena koju je ugledao nije mu se dopala:
- Pet automobila odjednom, ovo mi se ne sviđa!
Na predlog da slikamo policijski auto na pumpi, jer će to možda preventivno delovati na lopove, policajac kaže:
- Ma, ja bih voleo da taj lopov dođe ovde, da ga ja uhvatim! Neka oni dođu, imam ja 'argumente' za takve!
- Doš’o nam jednom neki pljačkaš na pumpu i kaže: 'Daj čantru!' To je mogao da kaže neko ko je radio ovde, ne zna baš svako da mi torbu s parama zovemo čantra. Ispostavilo se kasnije da je to bio sin jednog našeg direktora - kaže jedan od pumpadžija.
Na privatnoj pumpi 'Univerzum', na raskršću Zvezdare, Vračara i Voždovca, u ponoć uobičajena gužva. Do sada su dva puta opljačkani. Od poslednje, kada je odneto oko 80.000 dinara, nije prošlo ni mesec dana. Na pumpi dvojica mladića. Aleksandar Timotijević iz Aranđelovca toči gorivo, a unutra sedi i gleda utakmicu engleske Premijer lige Marko Bakić iz Topole. On priča:
- Sreća, pa nismo radili kad su bile te pljačke. Ali, dešavalo nam se da mušterije pobegnu i ne plate gorivo. Postoji strah! Najnormalnije, uvek ima straha. I zaista ne znam kako bih reagovao da mi neko uleti s pištoljem i kapuljačom na glavi. U svakom poslu postoji neka opasnost. Bio sam u vojsci, na Kosovu, kad se ratovalo. Sad kad je sve prošlo, ne čini mi se da je bilo tako strašno. I zbog toga što pljačkaju pumpe nije mi nikad palo na pamet da bih mogao da promenim posao.
Oni, naravno, nemaju oružje, a policija privatne pumpe samo obiđe, ali se ne zadržava dugo:
- Ma šta će mi oružje? Još mi samo pucnjava treba. I zaista ne znam šta čovek treba da uradi da bi ga ubili zbog 700 maraka ili dinara? Nikad nisam razmišljao o najgorem. Mada, pomislim neki put: pljačka ovde, pljačka onde, kako bi bilo kad bi ovde došli?
- Najgore je u između četiri i pet ujutro. Gluvo doba! Tad ljudi više ne dolaze iz grada kući, niti kreću na posao. Retko ko u to vreme i dođe da sipa gorivo. Ali ne možeš da se kriješ. Ako si takve sreće, mogu i kola na ulici da te zgaze! - razmišlja Mirko.
Njegov kolega Aleksandar, skida crnu kapu, i kaže:
- Računam, neće da me ubije. Ako dođe, daću mu pare, pa šta! I gazda nam je rekao da im damo sve što imamo. Čak i naše stvari, samo da ih ne nerviramo.
Na pumpi na Smederevskom putu je već u jedanaest uveče gluvo doba. Bojan Jovanović ovde radi već tri godine.
- Šta će da se desi, desiće se. Nadamo se da neće doći. A da strepimo - džabe! I to je glupo. Kako bih reagovao? Što kaže čika Ljuba, najbolje je pasti u nesvest. I kad pokupe pare i odu, onda se probudiš.
Ovu pumpu odnedavno obezbeđuje privatna firma 'Sistem FTO'. Zoran Pavlović je u odelu, s kravatom i pištoljem. On 'posebno obraća pažnju na sumnjiva lica i lica koja se duže zadržavaju na objektu', ali radnik na pumpi Vesko Vrbica kao da još uvek nije dovoljno siguran u svoju bezbednost:
- Kakvo obezbeđenje! Ja ću da te sad opljačkam pred svojim obezbeđenjem! Zna se kako se ide u pljačku. Sa oružjem u ruci, na prepad. Kad oni upadnu sa uperenim puškama, ne može obezbeđenje da reaguje, pa da je Vajat Erp! A kad imaš dva pištolja, ima i mrtvih. Lakše je ispoštovati jedan pištolj. Totalno smo nezaštićeni. Svaka budala može da dođe i da nas 'napuši'! ‘Ajde, ostani s nama do jutra, doći će najmanje trideset budala, i svi kupuju za 50-60 dinara!
- Koliko je ovaj kupio? - pita Vesko svog kolegu.
- Ovo je komšija. Kupio je za 700 dinara, on je normalan. ‘Eeej! I ovo da napišeš: retko koji pumpadžija može da ode u penziju a da ne dobije šećernu bolest! Gradiša Katić Zanimljiva situacija
Pre petnaestak dana na privantoj pumpi na Smederevskom putu zaposleni su imali 'zanimljivu situaciju'. Kad je radnik krenuo da naplati gorivo koje je sipao u automobil, momci su izašli sa po dva pištolja u rukama. Onda su seli u kola, hteli su da odu a da ne plate, ali nisu mogli da upale 'mašinu', pa su otišli pešice. Kad je došla policija, samo je konstatovala da su kola bila ukradena.
