Izvor: Blic, 15.Okt.2009, 07:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
To mora da je ljubav
Ako se za neko zanimanje s razlogom veruje da je opasno, onda je to ovo: probni pilot! Prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja Evropske unije, 71 odsto njenih građana prilikom prvog uključivanja zamenjene sijalice oseća strah. E sad, kako bi se tek osećali da sedaju za komande popravljanog aviona, da su na mestu probnog pilota?
Potpukovnici Slobodan Antonić, Miodrag Ristiić i Mirko Zamaklar
Formacijski, nalaze se u sastavu Tehničkog opitnog centra (TOC) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vojske Srbije, pa zbog toga, valjda, insistiraju na nazivu „opitni pilot”, umesto onog uobičajenog „probni”. Naše vazduhoplovstvo ima ih ukupno jedanaest - šestoricu „aktivnih” i petoricu na obuci. Treba, međutim, imati na umu, da ovi poslednji nisu nikakvi „gušteri”. Naprotiv!
- Kod nas se - kaže potpukovnik Mirko Zamaklar, pomoćnik direktora za letačke poslove TOC VS - dolazi po konkursu. Uslovi su iskustvo i znanje, a javljaju se piloti iz borbenih jedinica i nastavnici letenja koji, ako budu primljeni, prolaze dodatnu jednogodišnju obuku - imaju 740 sati teorijske nastave i 48 sati letenja u posebnim uslovima.
Nijedna država nastala posle raspada SFRJ, osim Srbije, nema u sastavu svog vazduhoplovstva ove pilote. TOC korene vuče iz 1933, a od 1950. godine na zadatku je poginulo 13 pilota. Poslednji je bio Ištvan Kanas, u udesu „supergaleba G-4”, koji se srušio na aerodromu u Batajnici 24. septembra 2008. prilikom vežbe za aeromiting. Piloti ovog Centra, naime, zaduženi su i za predstavljanje našeg vazduhoplovstva na aeromitinzima u zemlji i svetu.
Ali, u opisu njihovog osnovnog posla su sve provere u vazduhu: novih i remontovanih aviona, naoružanja i opreme.
Potpukovnici Ristić i Zamaklar kreću u probu aviona
- Proizvođači za svaki mehanizam navode uslove u kojima ono što nam isporučuju može da se koristi: do koje brzine, temperature, visine ili nekog drugog opterećenja. Koliko, recimo, naoružanja može da ponese. Naš zadatak je da prilikom provera te granice pređemo, da letelicu praktično dovedemo u vanrednu situaciju i da posle ispitivanja kažemo: ovo je bezbedno, sve preko toga je opasno za pilota ili za avion - objašnjava potpukovnik Zamaklar.
Prevedeno na jezik popularnih televizijskih serija, to otprilike znači da se uz snimke letova opitnih pilota njihovim kolegama iz jedinica emituje i upozorenje: „Ne pokušavajte ovo sami!”"
Potpukovnik Slobodan Antonić leti na helikopterima. Upravljanje ovim letelicama zahteva posebnu koordinaciju pokreta i pitomci se još u vazduhoplovnoj akademiji opredeljuju za njih ili avione.
- Zvanje opitnog pilota je najviše što jedan pilot može da dostigne u svom poslu - kaže on.
Potpukovnik Antonić za komandama helikoptera
Ističe značaj tehničkog, neletačkog osoblja, u poslu kojim se bave. Mehaničari i ostali koji opslužuju avione u TOC takođe dolaze preko konkursa i biraju se među najsposobnijima u vazduhoplovstvu. „Ono što ostali urade za deset sati, naši mehaničari urade za dva”, kaže.
- Ovaj posao je „vrh” koji jedan pilot može da dostigne - kaže potpukovnik Midrag Ristić, komandant eskadrile. Priča kako je kao „običan” pilot na aerodromu u Podgorici gledao opitne pilote koji su tu sleteli zbog nekog zadatka „sa sjajem u očima” i zavišću. „Svi piloti vole da lete, ali neki vole više”, kaže. To zaista mora da je ljubav - jer razlika u plati između opitnih pilota i njihovih kolega iz jedinica je - oni ne žele da se navode sume! - zaista mala: recimo da za taj „višak” mogu da kupe malo bolje dečje cipele.
Svi oni uglas pominju adrenalin, zadovoljstvo koje osećaju tokom obavljanja zadataka. I osećaj pripadanja eliti" Ređaju razloge za bavljenje ovim poslom, a onda potpukovnik Ristić zaključuje uz smeh:
- Opitno letenje je nešto najlepše što muškarac može da doživi obučen!
