Izvor: Blic, 10.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'To ja ćutim, a rakija zbori'
'To ja ćutim, a rakija zbori'
Ovde u Potkozarju kad nastupe praznici, onda više niko nije normalan. Narod se smetne s pameti , a noge idu kud im luda glava komanduje. Sve brate slave i svetkovine, samo se prasad i jaganjci okreću na ražnju a rakija teče kao da je Vrbas.
- U januaru je u ovom kraju pamet najskuplja, - objašnjava Stevo Strunić iz Kruškika nudeći nas flašom žute šljivovice. Više godina je čamila u buretu, sada joj je došao kraj, reče pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poteže za podlanicu, malo zatetura i ode dalje.
U Čatrnji kod doma sakupili se mnogi, došle i žene, poveli pesmu, kolo zaigrali.Prometnuli su novogodišnje praznike, nastupio Badnji dan i Božić, onda će Sveti Stefan, ubrzo pravoslavna Nova godina, pa Sveti Jovan, Sveti Sava i drugi sveci koje treba dobro proslaviti i pićem zaliti.
- Nema veselja bez Kozaračkog kola, hajde da se mi uhvatimo jedni za druge pa malo okrenemo. Srce mi je koliko i Kozara, kad se uhvatim u kolo dve su koristi, dobro se proveselim a ne moram brinuti kad popijem, uvijek me neko pridržava da ne padnem, - dodaje stari svirac Vid Raca.
- Da je Vrbas rakija a Manjača meza, ne bi Baja selio sa ovoga sreza? – razliježe se pesma. Vode je doseljenici s Manjače koji su ipak napustili stari kraj, kažu zamjerili se nešto Titu i partiji pa morali u druge krajeve. Sada pesmom podsećaju na te dane.
Stojanka Ugrenović i grupa žena imaju najviše posla u vrijeme praznika.
- Mi samo kuvamo i jelo prinosimo, neka se ima šta pojesti, samo je jedan januar u godini. evo pite, meso, baklave i svakojake đakonije. Ja za praznike i svece samo pripremam hranu, tako mi Bog dao da služim, - priča Stojanka.
Zoran Vidacković se ponosi svojim brkovima, kaže da je nagrađivan od nekoliko časopisa za najbolje brkove.Nosi ih, veli, ko stari borci spomenicu iz Drugog svetskog rata.
- Sad su malo okraćali, ali znao sam ih i za uši zadenuti. Lepo ih uvrnem pa među žene, one samo klikte, brk je uvek na visokoj ceni. Moji su odnegovani i tu je njihova vrednost, nije sve u dužini. Meni onda žene kažu, mrdni Zoko svojim brkovima, ja ću Zoko svojim kukovima, - ushićen je naš sagovornik.
Braca Šijani su poznati muzičari u cijelom kraju pod Kozarom. Kad zaređaju svetkovine onda se žice na tamburi i dirke na harmonici ne hlade.
- Slikaj nas pobratime, ko zna da li ćemo sutra osvanuti među živima jer nije lako udovoljiti ovim ispičuturama i prevarantima. ima ih ko da ih Sava izbacuje, ništa ne rade a pogotovo sad, samo hoće svirku, - rekoše Šijani pa udariše u talambase. U tom evo i Stipe Marinovića, upregao svog Putka u fijaker, natovario žene i put pod noge.-Ja slavim sve što narod slavi, dva Božica i Bajram pa plus sve sveće na ovom svetu. Prevozim mladence, pijance, muzikante, zajebante, fudbalere, udovice, raspuštenice… Radnim danima prevozim cement, crep, ciglu, razne terete pa i stare šporete na smetlište u Bok Jankovac. Ali sad je fešta pa svi nakićeni idemo samo gde se pije i peva, - odbrusi Stipo, otac poznatog fudbalera Vinka Marinovića koji je nekoliko sezona nosio dres »Crvene zvezde« iz Beograda. Ali o fudbalu sada ni reči, nije vreme kada snijeg pada. Svaki dan ovde u Krajini je neki praznik. Na Badnji dan svi su zapregama obilazili gradiška sela okićeni na tradicionalan način. kada god su pominjali Hrista, navijali flašom i prizivali sreću i zdravlje.
Dragan Radetić, snimatelj Nezavisne televizije iz Banjaluke je retko u prilici da snimi ove prizore.
- Ništa bez medija i kamere, ako se ne snima, kao da ništa nije ni bilo, je li tako, - mudruje neki šeširdžija. Svi se, naravno složiše s njim. Jedan dodade, svi su Kozarčani i ostali ovde u vreme januarskih svetkovina kolektivno, da izvineš ludi a onda je svako pride lud na svoj način.tekst i foto: Milan Pilipović
