Izvor: Blic, 05.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tito je voleo obična jela
U riznici dragocenosti Užičanke Olge Panić hrpa fotografija, a na svakoj od njih ona u kuvarskoj uniformi, pozira kraj hranom bogato aranžiranih stolova, spremljenih za predsednike, careve, kraljeve... Osamnaest godina, sa kraćim prekidima, Olga je bila kuvarica Brozovih.
Kao stalni član posluge koja je u stopu pratila predsednika i prvu damu, putovala je s njima od rezidencije do rezidencije, gostila ih na Brionima, u Belom dvoru, na Zlatiboru, u Igalu, Brdu, Tikvešu" Lično je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kuvala za tadašnju svetsku državničku elitu, trudila se da kraljice Elizabeta i Margareta, Hajle Selasije, Brežnjev, Hruščov, Indira Gandi, Sukarno, Naser, Karter, Ford i ostali ne zamere Titu na lošem zalogaju. Prvi kontakt sa Josipom Brozom, doduše na neviđeno, Olga je imala 7. jula 1961. godine, kada je maršal prisustvovao otvaranju Trga partizana u Užicu. Ona, mlada devojka, sa taze diplomom ugostiteljske škole, radila je u Gradskoj kafani u kojoj je Aleksandar Ranković priredio svečanu večeru. Te noći je upoznala konobara iz ekipe koja je služila goste Vlastimira Panića koji je ubrzo zaprosio. Jula 1962. godine Olga i Vlastimir Panić otputovali su na Brione. On je radio u Titovoj rezidenciji, a posle petnaestak dana i ona je postala. Koliko je gazdama bila draga saznala je maja 1963. godine kada se porodila u Puli.U bolničku sobu stigla je korpa puna karanfila sa posvetom i čestitkom od Jovanke Broz".
Posle kraće pauze, Užičanka se 1965. godine zaposlila u SIV-u i vratila se u službu Brozovih. Priseća se organizacija prijema za državnike, kada se do tančina planiralo šta će gostu biti servirano.
„Jelovnik je pisala Jovanka, i to u saradnji sa službom protokola i ambasadom zemlje iz koje zvanica stiže. Ambasador je morao da izrazi kulinarsku naviku gosta, posle čega su se nabavljale strogo kontrolisane namirnice", priča Olga.
Onda je došao poziv iz Belog dvora i preselila se u Titovu rezidenciju. „Jovanka je bila zahtevna i morao si tačno znati šta ona hoće. U suprotnom, lako su ostajalo bez posla. Volela je lička jela, kao što su kuvani kupus sa krompirom, testenine, pečene jabuke, knedle sa šljivama, morske specijalitete i divljač. Tito je bio jednostavan čovek koji je voleo jednostavna jela. Omiljen mu je bio zagorsko-slovenački jelovnik sa kačamakom prelivenim slaninom, reš pečenim svinjskim pečenjem, štruklama, kajganom od belanceta na puteru, kuvanom govedinom. Posebno je voleo ruski sirnik, a to bi otprilike, na srpskom, bila krofna sa sirom. Pio je sokove od grejpfruta, a od alkohola vino ružicu i viski", seća se Olga Panić i navodi da su namirnice kupovane od proverenog dobavljača, a tokom spremanja laboranti su obilazili kuvare i uzimali sirove uzorke hrane gotovog jela za eventualnu analizu.
Međutim, Olga kategorički tvrdi da osoba zadužena da prva proba ručak radi Titove bezbednosti nije postojala. „Zbog čega bi, kada smo svi Tita slepo voleli!" Poslednji put videla je Tita na dočeku 1980. u vili Karađorđevo.
