Izvor: Blic, 13.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tito je hteo i bolest da kontroliše
Tito je hteo i bolest da kontroliše
Josip Broz je bio aristrokrata u pogledu manira, držanja, životnih preokupacija, a s druge strane bio je to ortodoksni boljševik u ideološkom i političkom pogledu, svestan svoje veličine, svoje uloge, svestan da je kultna ličnost, nedodirljiv. Bio je to socijalistički vladar neverovatnih intelektualnih potencijala, mudar, lukav, sposoban, hedonista, samozaljubljeni crveni monarh koji nije imao pravih prijatelja. Svako njegovo prijateljstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je bilo prolazno, prijateljstva su trajala samo onoliko koliko su mu bila potrebna. Kada je reč o bolestima, a priori je odbijao da o tome razmišlja i govori. O smrti, takođe. Smatrao je da je teško da njemu može bilo šta da se desi i da sve uvek može da drži pod kontrolom. Njegovo zdravstveno stanje bilo je najstrože čuvana državna tajna. Biti njegov lekar bio je znak velike časti, ali i veoma naporan zadatak - kaže za 'Blic' pukovnik u penziji Aleksandar Matunović, internista VMA, koji je od 1975. do kraja 1979. godine bio lekar Josip Broza Tita.
Maršala je upoznao kao vrsnog poznavaoca književnosti, filozofije, umetnosti.
- Svirao je na klaviru, recitovao Puškina, Getea, Ljermontova... Govorio je da je to naučio na robiji, kao i deset jezika - kaže Matunović.
Brozov lekar posumnjao je da je jedan revolucionar mogao da nauči baš na robiji čitave eseje napamet. Kada ga je posmatrao dok svira za klavirom ili igra tenis, sve manje je verovao da je pred njim mali Jože iz Kumrovca. Godinama kasnije potraga za Titovim identitetom dovela ga je do zaključka da je Josip Broz u stvari Josip Klajn, poljski Jevrej, a da mu je majka bila poljska grofica Marija Klajn, a otac veterinar. Iako, na primer, Maršalov unuk Josip Broz, koji nosi ime po dedi, sa krajnjim gnušanjem odbija da sluša ovu priču, Matunović ne odustaje od svoje tvrdnje da je pravi Titov identitet jedna od najvećih tajni. Tvrdi da je Josip Klajn imao brata koji je poginuo u revoluciji u kojoj su zajedno učestvovali. Tvrdi da je Josip Klajn, kasnije Broz, agent NKVD koji se pred sam rat u Parizu upoznao sa Čerčilom, za šefa SFRJ postavljen od strane Kominterne, a da su za njegov identitet znali Bakarić, Krajačić, Kardelj, Kopinič i Hebrang. Potragom za Titovim identitetom bavi se u svojoj knjizi, koja je doživela treće izdanje, ali tu se priseća i tog vremena koje je proveo u neposrednoj blizini maršala.
- Do poslednjeg momenta Broz je ostao mentalno čist. Nije posedovao karakteristike starih ljudi, da pamti daleku prošlost, ali da sveže događaje zaboravlja. Tito je sve pamtio i uvek je bio dobro informisan, a te informacije je veoma logično povezivao. Hteo je do kraja u svemu da učestvuje i da o svemu odlučuje. Kad bi se išlo na put, uvek je imao spisak ljudi koji idu s njim. Lično ga je odobravao, kao i spisak poklona, na primer.
Mnogo je polagao na svoj spoljašnji izgled, nikad ne bi izlazio da nije završio kompletnu jutarnju toaletu, što je podrazumevalo, kupanje, brijanje, masažu... Frizer je dolazio na svakih deset, petnaest dana, farbao mu kosu, stavljao mu minival... Tito je obavezno hteo da sakrije tragove starosti. Neprestano se sunčao ili kvarcovao kako bi prikrio staračke pege, često je nosio rukavice. Bez obzira na bol koju mu je stvarao išijas, kod njega niste mogli da primetite starački hod, trudio se da uspravno hoda.
Tito je bio fizički jake konstitucije. Njegovo osnovno oboljenje je bila šećerna bolest, ali je dugo odbijao da primi insulin. Titova zdravstvena karta bila je najstrože čuvana državna tajna. Niko sem najbližih saradnika i lekara nije smeo da zna informacije o njegovoj bolesti. Nikada sebe nije doživljavao kao starca.
Kada smo bili u Kini, na primer, pratio ga je kineski maršal Titovih godina.
Prilikom odlaska Tito je jako ubrzao korak, toliko da maršal nije mogao da ga prati. Onda su dva pratioca kineskog maršala uhvatili za ruke i bukvalno trčali za Titom noseći ga. Kad smo došli u rezidenciju, Tito me upitao: 'Da li ste primetili šta se događalo', a onda je dodao: 'Je l’ znate da je on moj pajtaš, da ima isto godina kao ja'. Hteo je da pokaže svoju vitalnost i bez sumnje to je demonstrirao na najbolji način. Naravno da je bio svestan svoje veličine. Evo vam anegdote koja to potvrđuje. Bili smo na Brionima, naljutio se na Jovanku i u znak protesta nije hteo da ruča. Jovanka mi kaže da odem na plažu i da mu saopštim da zbog zdravstevnog stanja mora redovno da se hrani, primao je insulin, morao je da se drži reda. Kada sam mu to rekao, odbio me. Nakon nekoliko pokušaja da ga ubedim i upornog odbijanja rekao sam mu: 'Ponašate se kao malo dete, na šta kao šef države nemate prava'. 'Pazite!', rekao je, 'zaboravljate s kim razgovarate!'. Odgovorio sam kako ne zaboravljam, navodeći njegov značaj, njegove funkcije. 'Zaboravili ste da kažete da sam i šef nesvrstanog sveta! Mislite da šef nesvrstanih ne zna šta je hipoglikemija?!'. Otvorio je dlan leve ruke u kojoj je imao dve kocke šećera. T. N. Đ.
