Izvor: Blic, 07.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tisom kroz Evropu
Tisom kroz Evropu
Uz zvuke tamburica, starogradskih 'rečnih' šlagera i prepune stolove jela i pića ponovo otvorene zrenjaninske 'Pivnice' na reci Begej, nakon 26 dana dugog puta rekom Tisom dočekana je ovih dana osmočlana zrenjaninska ekspedicija 'Panonske priče'. Ovaj čudni tim sačinjavali su Ćuže Dragan, Ištvan Kereši, Vlada Milošev, Svetozar Krstić, Samir Radin, Dragan Mušurinski i Radivoj Faranov.
Do Karpata i vrha Goverla, mesta gde se spajaju Crna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Bela Tisa u Ukrajini na nekih 400 metara nadmorske visine, grada Rahiva i početne stanice ove nautičke ekspedicije, putovalo se automobilima. Najuzbudljiviji deo, povratak, proputovan je u gumenim čamcima. Malo se veslalo, malo su radili motori, a ponajviše se uživalo u predivnim predelima četiri evropske zemlje kroz koje Tisa prolazi.
- Put je bio dug i naporan, ali predivan. Zabeležili smo negde oko 1.000 fotografija i oko 40 sati video-materijala, koji će uskoro biti dostupni javnosti - kaže, veoma umoran, Samir Radin, koordinator ekspedicije, i dodaje da je neverovatan doživljaj osetiti i probati vodu sa izvora Tise, koja od obične 'česme' postaje snažna vodena sila, spremna da ugrozi ljudske živote. Nezaboravno je i to kako se ona menja od izvora do ušća, njene boje, mirisi, pa i ukusi, raznolik biljni i životinjski svet, čaplje, šljuke, sitan pesak... Međutim, najviše ga je oduševila raznolikost nacija, običaja i navika ljudi, koji žive uz i sa Tisom, pre svega njihova gostoprimljivost.
Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi u Rahivu je tako na poklon odnet drveni krst visine dva metra, delo umetnika Đorđa Bakića. - Upali smo negde na pola liturgije, a onda su svi u crkvi zanemeli. Zamislite da vam neko iz daleke zemlje donese ogroman krst. To im je bio kao dar od Boga i neki predznak za budućnost. Nakon toga su nas toliko lepo primili da ćemo se uvek sećati Rahiva, i crkve koja je samo 20 metara udaljena od Tise - kaže Radin. Dvadeset kilometara nizvodno od Rahiva nalazi se geografski centar Evrope, a na 200 kilometara, mesto Korolevo, gde su članovi ekspedicije bili pozvani na ragbi-megdan. Rezultat na kraju 2:2, i Dragan Mošorinski Moša, mama, tata i starac Fočo ove ekspedicije, sa pet ili šest Ukrajinaca na leđima. Potom Tisa prolazi kratko kroz Rumuniju, gde je 'strašna' pritoka Samoš, reka prozvana cijanid, odakle još uvek dopire zadah smrti, gde još uvek nema života. Zatim se vraća u Ukrajinu, pa u Mađarsku, ponovo u Ukrajinu, kratko u kroz Slovačku, da bi se preko Mađarske spustila južno do Dunava, dužnom od 1.005 kilometara.
Na svakom stotom kilometru se u čamcima igralo 'neko' užičko kolo, i kada bi prvi pao u vodu, ostali bi skakali za njim. Bilo je i neprijatnosti, ali samo u Jugoslaviji. Prelazak naše granice doneo je surovu realnost. Bila je pozivana DB, pa vojska, a zatim i policija, jer je ekipa bila sumnjiva, ali kako kaže Radin, i to je prošlo. Treba reći i da se uz put radilo, jer su na svim značajnijim mestima uzimani uzorci vode i mulja, a pogotovo posle prizora firmi potencijalnih zagađivača. Preliminaran zaključak je da se Tisa žestoko zagađuje. Ekipa je poručila da se zahvaljuje svima koji su pomogli poduhvat, pogotovo SO Zrenjanin, generalnom pokrovitelju, ali i suprugama koje su 26 dana verno čekale svoje muževe. Poruka za kraj: posle prošlogodišnjeg Tamiša, ovogodišnje Tise, sledeći je Jangcekjang... Đ. P.
