Izvor: Blic, 31.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tiho nestajanje Kineskog zida
Tiho nestajanje Kineskog zida
Veliki Kineski zid nije dorastao svim mitovima koji se o njemu ispredaju. Ipak, istina o tom neimarskom čudu je dovoljno fascinantna. Kinezi ga zovu Dugi zid od 10.000 milja, što je naravno preterivanje, iako odgovara rastojanju od Pariza do Karačija. Zid nije podignut pre 2.000 godina, kao što se negde može pročitati, mada su neki njegovi delovi nekoliko stoleća stariji. U suštini, to uopšte i nije zid, već splet paralelnih i međusobno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bliskih utvrđenja. Delovi su povezani u jednu celinu tek u vreme dinastije Ming, koja je trajala od 1368. do 1644. I još jedna zabluda vezana za njega - ne vidi se sa Meseca!Ono što je stvarno tužno to je da se on sve manje vidi i sa zemlje. Veliki zid nestaje, nesposoban da odoli destruktivnim silama prirode i ekonomije pošto pustinja, razvoj i turisti nezadrživo osvajaju Kinu. Ove godine njujorški Fond svetskih spomenika je uvrstio zid u spisak 'najugroženijih lokaliteta na planeti'. 'Teško je napraviti izbor među najpoznatijim lokalitetima pošto ne postoji uvek saglasnost o tome da li im je pomoć zaista potrebna', kaže Boni Bernam, predsednica ove organizacije. Kineskom zidu je, međutim, hitno potrebna pomoć, ali odakle početi? 'Teško ga je zaštititi s obzirom na to da ga ima tako mnogo', ističe Vilijem Lindzi, britanski konzervator, koji pokušava da sačuva poslednje delove 'divljeg zida' i okolni spektakularni pejzaž u blizini Pekinga. S obzirom na Olimpijadu 2008. kineskim vlastima je posebno stalo da sačuvaju svoje kulturno blago i tako pridobiju poštovanje stranaca. Iako je pre skoro dve decenije tadašnji neprikosnoveni vođa Deng Sjaoping pokrenuo kampanju pod parolom 'Volite svoju zemlju i rekonstruišite Veliki zid!', dve trećine tog nacionalnog simbola su bile svedene na ruševine posle viševekovnih ratova, vremenskih nepogoda i masovnog odnošenja cigli koje su seljaci koristili za izgradnju svojih kuća i svinjaca.
Najstariji deo rekonstruisanog zida se nalazi kod Badalinga, oko 70 kilometara severno od Pekinga. Nekada je to bio predeo netaknute prirodne lepote. Danas je pretvoren u tematski park, tržni centar i mesto za karnevale, a tim 'poduhvatom' upravlja korporacija koja ima akcije na hongkoškoj berzi. Područje oko zida je krcato turističkim autobusima, tezgama na kojima se prodaju majice i kič suveniri. Savremenim mandarinima iz Pekinga to ne smeta, jer su to mesto pretvorili u mašinu za pravljenje para. Sledeći je na redu za rekonstrukciju deo zida 97 kilometara severoistočno od Pekinga kod Mutianjua. Posetioci će moći žičarom da se popnu na najvišu tačku i da se sa nje spuste toboganima! Zvuči kao svetogrđe, ali nema nikakve sumnje da zid ne može da ostane neokrznut modernim vremenima. Tako je, recimo, na jednom od najspektakularnijih delova zida, u blizini Pekinga, na kuli stražari staroj 500 godina, otvorena prodavnica bezalkoholnih pića. U unutrašnjosti zemlje, daleko od očiju pekinških vlasti, napredak uživa prioritet. Pre tri godine u pokrajini Unutrašnja Mongolija graditelji autoputa su srušili deo zida star preko 2.200 godina. I niko prstom nije mrdnuo, pošto je autoput bio izuzetan poduhvat kojim je istočna Kina povezana sa Tibetom.
Zid se na zapadu suočava sa pretnjom daleko jačom od pekinških birokrata - majkom prirodom. Delovi drevne građevine su sasvim nestali ispod peska pustinje Gobi koja se nezadrživo širi. U tom području, zid nije napravljen od cigle, već od sabijene zemlje. Uprkos teškoćama, Lindzi je rešen da spase barem 'divlji zid'. U njega se zaljubio pre 15 godina kada ga je obišao u dužini od 4.000 km, prkoseći bolesti, žuljevima, psima lutalicama i lokalnim vlastima. CDC/JS
