Izvor: Blic, 14.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško mi je kad prolazim pokraj Bistrice
- Živim u sećanju na moj Goraždevac i ako ikada budem mogao voleo bih da se vratim da živim tamo gde sam rođen i gde mi živi rodbina. Teško mi je kad sretnem drugare koji su tog kobnog dana sa mnom, a još veća jeza me hvata kad prođem pored reke. Tada se zapitam šta smo mi deca bili krivi - kaže Bogdan Bukumirić (20) koji je pre pet godina na jučerašnji dan ranjen sa sedam metaka u terorističkom napadu na reci Bistrici u srpskoj enklavi Goraždevac.
Kupanje dece >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prekinuli su pucnji iz pravca albanskog sela Zahač. Na licu mesta ubijen je devetnaestogodišnji Ivan Jovović, a od posledica ranjavanja u bolnici je preminuo trinaestogodišnji Pantelija Dakić. Teško su ranjeni jedanaestogodišnji Marko Bogićević i petnaestogodišnji Bogdan Bukumirić, a lakše dvanaestogodišnja Dragana Srbljak i devetnaestogodišnji Đorđe Ugrenović.
Juče je, tim povodom, u Goraždevcu održan parastos, a počinioci tog monstruoznog zločina još uvek nisu otkriveni.
Očevi ubijenih dečaka apelovali su na pripadnike Kfora i policije da nađu ubice njihove dece jer se, kako su istakli na jučerašnjem parastosu, „zna ko je pucao na njih".
„Lično sam im rekao i ime i prezime onoga ko je pucao na decu i ubio Pantu i Ivana", rekao je Milisav Dakić, otac ubijenog Pantelije.
Otac ubijenog Ivana Miloš Jovović je rekao da „niko nije ništa uradio da se ubica pronađe iako je on u susedstvu". Jovović žali što „niko ništa ne radi da zločince izvede pred lice pravde: ni Unmik, ni Kfor, ni naša zemlja".
Bogdan je pukom srećom i preduzimljivošću lekara preživeo i danas, živi na Bežanijskoj kosi, druži se sa vršnjacima, ali će mu vriska, rafali i drugari koji leže na obali pored Bistrice zauvek ostati u sećanju. Kobnog dana, na obali reke bilo je skoro 80 dece, koja su pržila kukuruz na vatri i kupali se.
- Sedeo sam pored drugara Pantelije Dakića i okretao kukuruz. Odjednom, iz žbunja sa druge strane reke, na 15 metara od nas, začuo se rafal. Panta je pao, a ja sam osetio tri udara u moju levu stranu. Hteo sam da se okrenem i vidim ko puca i u tom trenutku sam pogođen u glavu. Tek tada sam pao - priča Bogdan Bukumirić koji je u trenutku napada imao samo petnaest godina.
Nakon tri ispaljena rafala, dečiju graju i smeh zamenili su zapomaganje i plač. Svi koji su se zatekli u okolini pritrčali su i u kola stavljali ranjenu decu, kako bi ih prevezli u lokalnu bolnicu u Goraždevcu.
- Iako sam ranjen sa sedam metaka i dalje sam bio svestan svega što se oko mene dešava. Ugledao sam komšiju Milana i doviknuo mu da sam ranjen i da me vozi. Nakon ukazane prve pomoći u Goraždevcu, morali su da me voze za Peć jer sam obilno krvario. Kod pijace u blizini bolnice, presrela nas je grupa Albanaca i izvela mog brata i komšiju koji su bili u kolima. Udarali su ih ciglama i tukli, a mene pesnicama udarali po nogama i stomaku. Tu sam pao u nesvest, ali kažu da nas je spasla patrola Kfora. U bolničkoj sobi sam bio sa Pantelijom i video sam da o svoj ranjenoj deci veoma loše brinu. Nekima su umesto zavoja stavljali gips, a stalno su nam puštali glasnu muziku, pevali po hodnicima i veselili se, a nama upućivali pogrdne psovke. Nakon dva sata, prebačen sam u VMA u Beogradu - priča Bogdan koji je nakon operacija saznao da je rođen sa jednim bubregom.
Bogdan je šest dana bio u komi i imao je tri operacije. Izvađena mu je slezina, a dijafragma ušivena. Porodici i rodbini doktori su rekli da ima četiri odsto šanse da preživi jer je u jednom trenutku imao samo 1,5 litara krvi u telu. Ipak, na Preobraženje, 19. avgusta 2003. probudio se iz kome i pitao gde je i kako su mu drugari. Šest meseci je trajao oporavak, pod stalnim lekarskim nadzorom i terapijama. Prvi put posle zločina, u Goraždevac je otišao u martu 2004. godine, nekoliko dana posle nemira.
- Sreća je da sam pre polaska u Goraždevac saznao da su izbili incidenti, pa su me odgovorili od puta, jer je bi bilo previše opasno za mene da ponovo preživljavam maltretiranja - kaže se Bogdan koji sada sa ocem i bratom živi u stanu na Bežanijskoj kosi. Bogdan je do maja meseca pio lekove i bio pod stalnim lekarskim nadzorom. Osećaj u levoj ruci još nije potpun jer su za to potrebne stalne lekarske terapije, za šta trenutno nema novca.
- Žao mi je što me od tada niko od zvaničnika nije pozvao, ili me posetio. Pisao sam gospodinu Rikeru i molio ga da mi objasni dokle su stigli sa pronalaženjem napadača. Veliki šok sam doživeo kad mi je stiglo pismo u kojem je pisalo da zločinci zasad nisu pronađeni, a da će istraga uskoro krenuti ispočetka. To je zaista sramno! - ogorčen je Bogdan.
Ivanko: Treba vremena
Portparol Unmika Aleksandar Ivanko izjavio je za KIM radio da su u istrazi o ubistvu dvojice dečaka iz Goraždevca uključene i međunarodna i lokalna policija, ali da im treba više vremena da pronađu počinioce tog ubistva i ranjavanja još četvoro srpske dece na Bistrici.
Tadić: Rasvetliti zločin
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je povodom pete godišnjice od tragičnog ubistva dvojice srpskih dečaka u Goraždevcu da od šefa Unmika i drugih međunarodnih zvaničnika, ali i predstavnika albanskih vlasti na Kosovu i Metohiji, očekuje rasvetljavanje tog i svih drugih zločina počinjenih nad Srbima i drugim nealbancima u Pokrajini. Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da taj zločin ne sme biti zaboravljen i da zločinci moraju biti izvedeni pred lice pravde.
