Izvor: Blic, 11.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telefonista spasao biblioteku
Telefonista spasao biblioteku
Tragom različitih informacija o krađi slika, lomljenju skulptura, paljenju arhiva i potapanju biblioteke, novinar 'Blica' je juče uspeo da uđe u Narodnu skupštinu i uveri se u pravo stanje stvari. U parlamentu, inače, još nema struje i telefoni ne rade.
- Ne mogu da se igram s ciframa, ali mogu da kažem da je knjiga vrlo malo nestalo, pre svega zato što su provalnici mahom pokušavali da iznesu one najdeblje, valjda misleći i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su one najvrednije, te ih je obezbeđenje DOS odmah zaustavljalo na izlazu - priča Đorđe Joksimović, telefonista iz Narodnog muzeja koji se kobne noći kada je paljena Narodna skupština našao na licu mesta i odmah ušao u njene odaje.
- Ništa u biblioteci nije izgorelo, iako je bilo pokušaja paljenja. Naime, sam sam, preko nekoliko očigledno namerno zapaljenih papira, bacio jaknu i sprečio da bukne požar.
U momentu kada sam jednog primetio da u gnevu lomi staru fotelju, uzeo sam deo neke ladice i udario ga po glavi! - priseća se Joksimović, koji je te noći prvi put u životu ušao u Skupštinu. Priča da je video da gori Arhiv, pretpostavljajući da je u njemu neko namerno podmetnuo požar, jer je čuo da su u jednoj od prostorija bili glasački listići iz Savezne izborne komisije.
- Taj 'bunker', siguran sam, nije mogao da plane sam od sebe. Do njega vode čak troja vrata. Koliko sam ja mogao da shvatim gledajući ih na delu, ti ljudi nisu bili ni iz jedne stranke, već naprosto neka organizovana banda koja je tačno znala gde treba da prođe. Uostalom, oni ništa nisu ni lupali, niti pokušavali da odnesu. Tek nakon njih u parlament su prodrli građani koji su po svaku cenu hteli da uzmu neki 'suvenir', stolicu, pepeljaru, sliku.
Slika u biblioteci ostavlja tužan i mučan utisak: ladice s kataloškim kartonima sve su prevrnute, po podu se još vuku papiri, knjige su upravo dignute s poda na stolove, svetlost jedva probija kroz mala, skroz popucala okna. U centralnoj odaji Nelka Perović, viši knjižar-bibliotekar, pokušava da napravi kakav-takav red u haosu:
- Bilo je zaista stravično. Tragedija je što je ova biblioteka starija od Narodne skupštine, podignute 1934. godine. Ona je, zapravo, nasledila kompletan fond Kneževine Srbije, potom Kraljevine Srbije, i najzad Kraljevine Jugoslavije. Ukupno 98 rariteta.
Ne zamerite mi što sam uzbuđena, ali ovde je protekao moj radni vek, trideset godina. Imali smo više od pola miliona kataloških listića koji su sada potpuno izgaženi.
Na pitanje 'Blica' zar nisu podaci pohranjeni u kompjuteru, gospođa Perović jedva uspeva da izusti da za biblioteku nikad nije bilo novca.
- Nećete mi verovati, ali biblioteka nema kompjuter. Zato nam se svi podaci nalaze u papirima. Molim onoga ko je odneo jednu od nekoliko inventarskih knjiga da nam je vrati, jer njemu ionako ničemu ne služi, a nama mnogo znači.
U fondu biblioteke Narodne skupštine nalazi se oko 60.000 knjiga. Još niko ne zna šta je odneto. Zapravo, teši nas što je najvredniji deo fonda spasen. Naše knjige nalaze se u tri magacina. Nažalost, jedan je izgoreo, a u njemu su bili časopisi s kraja 19. i početka 20. veka, kompletna 'Politika' od početka izlaženja do danas, kompletna 'Borba', i 3.600 knjiga koje smo nedavno preneli iz naše priručne biblioteke u Novom Beogradu. U druga dva magacina nalaze se časopisi i protokoli i stenografske skupštinske beleške od 1859. godine i kasnije od 1864, koje niko više u zemlji ne poseduje u kompletu.
Razumem ja da se demonstracije nisu mogle lako savladati, razumem i da su pojedinci hteli nešto da ponesu za uspomenu, ali ne mogu da razumem da bi normalan čovek mogao imati potrebu da svesno lomi, evo, na primer ovaj masivni stilski sto! Milena Marjanović
