Izvor: Blic, 11.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Taoci svih velikih srpskih seoba
Taoci svih velikih srpskih seoba Oko 10.000 Srba koji danas žive u Mađarskoj, i koji su na prostore severnih suseda stigli u dva talasa, posle Velike seobe pod vođstvom patrijarha Arsenija III Čarnojevića, i posle 'velikih seoba' koja je bila posledica vladavine Slobodana Miloševića, svim silama nastoje da očuvaju nacionalni identitet. Srpska manjinska zajednica koristi svaki povoljan trenutak da se okupi, a jedan od takvih susreta bio je minule nedelje u Erdu, mestu u blizini prestonog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grada Budimpešte. Gosti su stigli iz Pečuja, Mohača, Batanje, Čanada, Kalaza, Budimpešte, a povod je bio turnir u malom fudbalu koji je organizovala ambasada SRJ u Mađarskoj i gostovanje Kulturno-umetničkog društva 'Sveti Sava' iz Beograda. Srbi, naravno, ne mogu bez narodnjaka, roštilja, piva i lopte, a kada se atmosfera podgreje, onda se mogu čuti emotivne priče o životu naših ljudi u dijaspori.
- Srbi iz Mađarske se ne mogu nazvati gastarbajterima, jer onaj ko hoće da zaradi ide na Zapad, a onaj ko hoće da obezbedi sebi samo pristojan život - dođe u Mađarsku - tvrde gosti u Erdu.
Odlazak u inostranstvo često za posledicu ima udaljavanje od tradicije, običaja i kulture svojih predaka.
- Ma, pravi Srbin ne može da se asimilira. Međutim, kod nekih ljudi vreme učini svoje. Evo, vidite onog momka, on je pomalo zaboravio svoj maternji jezik, pa mu je lakše da sa decom priča na mađarskom. Moji dedovi su stigli na ove prostore sa Čarnojevićem, ali u našoj porodici govori se samo srpski. Jedno vreme smo ga zapustili i kontakt smo imali samo preko pesama, ali hvala Bogu, sada imam s kim da razmenim koju reč, jer imam troje dece i osam unučadi - kaže Milutin Novaković iz Geda.
Naravno, Srbi u novoj sredini nisu uvek živeli u blagostanju.- Moj otac je bio gradonačelnik Lipova i Mađari su 1950. godine tražili da se javno distancira od Titove politike. Međutim, on je odbio, pa su nam oduzeli imovinu i poslali u logor zajedno sa Jevrejima i Ciganima. Oslobodio nas je Imre Noć tek 1953. godine. Ali, problema smo imali i sa našim ljudima. Sećam se da smo za vreme rata u Hrvatskoj organizovali pomoć za srpsku decu u hrani, lekovima i odeći. Napunimo kamion, dođemo na jugoslovensku granicu, a oni nam traže 60 nemačkih maraka za prelazak. Da čovek ne poveruje. Ja im kao pripretim da ću vratiti kamion u Mađarsku i zapaliti ga, a oni kažu: 'Radi šta hoćeš', vrteo je glavom Novaković.
Gabor Lenđel, direktor Srpskog pozorišta iz Mađarske, pre 11 godine 'privremeno' je iz Subotice došao u Budimpeštu.
- Došao sam zbog dece, da se u onim suludim vremenima ne bi opterećivala politikom. Meni je mesto uz moje klince, i ako oni budu hteli da idu u Afriku, ja ću poći za njima. Hteli smo samo da živimo normalno i zato smo ovde, ali razmišljamo o povratku. Naravno, kada za to dođe vreme.Pera Lastić, predsednik samouprave Srba u Mađarskoj, nastoji da u saradnji sa jugoslovenskom ambasadom očuva veze među samim Srbima, i sa zemljom maticom.
- Veliki deo naše kulture nastao je baš na ovim prostorima i inteligencija u Mađarskoj imala je veliki uticaj na nastanak savremene srpske države. Budimska eparhija Srpske pravoslavne crkve ima veliki uticaj na ovim prostorima, a Srbi vole da se okupljaju na tradicionalnim proslavama za Petrovdan, Sentandrejsku slavu, na Svetog Savu, Saborima srpske kulture, Saboru narodnih igara, Tabanskim večerima, fudbalskim turnirima... Mi, jednostavno, volimo da se družimo.
Posle celodnevnog programa - sportskih i kulturnih sadržaja, bilo je zaista zanimljivo videti gradonačelnika Erda, inače Mađara, kako podvriskuje sa srpskom šajkačom i kontrabasom u ruci. Ž. Babović
