Izvor: Blic, 10.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tangeros sa Čubure
Branko Malović, "001" beogradskog "Maksis taksija", dok vozi pevuši tango temu i volan drži kao da drži partnerku; vozi lako i bez nervoze jer sinoć je plesao, i zaokružiće račun u vašu korist, jer i večeras ga čeka tango... Iako se na njegovoj rodnoj Čuburi cene neke druge veštine i uprkos tome što je nežni okret igre teško spojiv s njegovim esnafom i durmitorskim kršem predaka, Branko ne odustaje. Godinu dana tango je njegov život, tango ga je ovih dana odneo u daleku Argentinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da nauči još neki korak i osvoji emociju više.
A sve je počelo na njegovom radnom mestu, u taksiju, dakle.
"Pre dve godine povezem mušteriju i on mi u razgovoru kaže da ide na tango. Ja sam se nasmejao, ali posle nedelju-dve, evo njega ponovo, i opet na tango. Treći put pođem s njim da vidim kako to izgleda... I evo sad ćemo se nas dvojica naći u Buenos Ajresu da učimo od vrhunskih majstora. A hteo sam i da ga tužim što me zarazio tangom!"
Godinu dana je u Branku tinjalo. Prvo je počeo da skuplja i sluša muziku, onda je upisao školu tanga u kojoj nijednom nije preskočio čas, a sad je jedan od najredovnijih učesnika milongi-tango plesnih večeri.
"Prvih mesec dana sam išao sa suprugom, ali je ona kasnije odustala. Ja sam nastavio i tango mi je potpuno promenio život. Smršao sam 16 kilograma, posao mi ne pada teško, mogu reći da je rezultat energije sa tango plesa i treće dete koje supruga i ja čekamo. A sa kolegama više ne mogu da nađem zajednički jezik. Oni pričaju samo o klađenju, ovaj igrao 'iks', onaj iz 'iksa u dva', a ja o tangu. Gledaju me kao da sam poludeo."
Šta sve Branko nije radio, dok nije proplesao, dok nije oslobodio duh igre koji je bio zapreten u njemu.
"Znao sam da sebi zavežem kolena, pa tako oko Ade osam kilometara da bih uhvatio pravi korak. Čovek mora da se opusti, bez opuštanja nema tanga koji čine tri stvari: muzika, ples i partnerka - tangera. Nijedno od te tri stvari ne smeš da izgubiš."
Priča Branko o tangu sa takvom posvećenošću da mu čovek prosto zavidi, "muški igrači tanga zovu se tangerosi, ženski tangere", dok objašnjava, poskoči sa stolice i otklizi niz podijum, "kukovi idu suprotno od gornjeg dela tela, dok to shvatiš.." i "ne može se doći u papučama i kratkim pantalonama, vidi onog, nikad neće igrati tango!" Otkriva suštinu svog pristupa, svoje tango filozofije:
"Ljudi paze kako će da izgledaju, a ja samo gledam kako ću da uživam. Kad bih se gledao u ogledalu, nikada ne bih zaigrao!"
Sad će on to demonstrirati, u naručju mu je tangera Tamara Cvetković, iz zvučnika dopire muzika u minoru i strasna igra argentinskih gaučosa obuzima Branka, prepliću se grubost i sentimentalnost, tuku se muški i ženski princip, lagani koraci pa iznenadni trzaj... I dok nam oči klize za njihovim koracima, razumemo Branka i sve te posvećenike tanga koji u beskonačnost ponavljaju pokrete dok im se najzad ne otvori čarobni svet ove igre. Tango lako uzima čoveka i nije čudo što je ples, nastao u bordelima i noćnim klubovima siromašnih četvrti Buenos Ajresa kao izraz nostalgične tuge evropskih imigranata, postao jedan od muzičkih i socioloških fenomena koji je obeležio kraj 19. i dobar deo 20. veka. Ples pobune obespravljenih gubitnika nabijen nesputanom erotikom iritirao je puritance iz Katoličke crkve koja ga je anatemisala, a zabeleženo je i da je pruska vojska zabranjivala svojim oficirima da ga igraju.
Branko bi iz te vojske verovatno dezertirao, kao što je u ponedeljak zaključao svoj taksi i uputio se na pet nedelja u Buenos Ajres da usavršava tango i pokloni se maestrima ovog plesa i njegove muzike.
I ovde je učio kod vrhunskog majstora Adama Vučetića, svojevremeno trinaestog tango igrača sveta, ali ima neke više mistike u tom Brankovom hodočašću:
"Hoću da odem na grobove Osvalda Puljezea, Karlosa Gavita, Karlosa Gardela. Gardel je obožavao cigarete i običaj je kad mu se ode na grob da se zapali cigareta i stavi među bronzane prste njegovog spomenika."
Eto. Ako bude imao sreće, možda će Branko sresti i Pabla Verona, najboljeg igrača tanga na svetu, možda će mu "ukrasti" tajnu vrhunskog tanga i donese je na neku od beogradskih milongi... Ali, i bez svega toga, ljubav prema tangu je vredna tih desetak hiljada kilometara puta na koji se otisnuo tangeros sa Čubure.
.jpg)
