Izvor: Blic, 25.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne 'zmajevih brazdi'
Tajne 'zmajevih brazdi'
Planina Radan i Đavolja varoš koja se na ovoj planini nalazi, već duže vremena golicaju maštu radoznalaca, pa se vrlo često otkrije po neko čudo koje je teško objasniti, a još teže shvatiti.
Jedan od revnosnih sakupljača svega vezanog za Đavolju varoš, kao i ostale turističke atrakcije ovog kraja, Radovan Tanasković, diplomirani turizmolog, početkom 1990. godine je grupi novinara kao vodič otkrio malu tajnu da se lokalitet Đavolje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << varoši nalazi u zoni 'zmajevih brazdi' ili, kako se još ova pojava naziva, 'zmajevih glava'. Kako je objasnio, to je polje izraženog elektromagnetnog delovanja i pojačane gravitacije.
- Za ovo sam saznao od jednog mog prijatelja koji je, čeprkajući po raznoraznim starim papirima, naišao na zapise keltskih sveštenika gde se objašnjava postojanje ove prirodne pojave. Ne bi ni njega to toliko zainteresovalo, da nije pročitao da se na Balkanu nalaze samo dve takve 'brazde': jedna iznad doline reke Mirne u Istri, a druga nad Radanom, na čijim se obroncima nalazi Đavolja varoš. U prvi mah ovaj podatak i nije toliko zagolicao novinarsku radoznalost, čak ni posle objašnjenja da ovakvih 'brazda' ima malo i da se na tim prostorima događaju neke 'čudne slučajnosti'. Međutim, početkom 1992. godine, sve ovo postaje aktuelno - objašnjava Radovan Tanasković.
Naime, te godine su se nad Radanom pojavile neke 'zvezde lutalice', čije poreklo nisu mogli da objasne ni najbolji poznavaoci nebeskih prilika. Zvezde bi se pojavile negde predveče i u zoru bi nestajale. Kao jedno od objašnjenja je bilo da se radi o 'avaksima' i raznim špijuniranjima NATO koja su tada bila aktuelna. U isto vreme dolazi do pada velikog meteorita u Istri čija se svetlost videla i u susednoj Italiji. Ove dve pojave možda ne bi imale ničega zajedničkog, da se obe nisu desile u zoni 'zmajevih brazdi'. Da bi se ovo zapetljalo još više, iznad Koni Ajlenda u blizini Njujorka, takođe u ataru 'zmajevih brazdi', dolazi do misterioznog pada američkog putničkog aviona, a uzroke ni moćna CIA nije mogla da objasni.
Nakon svih ovih događaja počinje da se odmotava klupko misterija Đavolje varoši koje bi mogle da imaju kao osnovu delovanje 'zmajevih brazdi'. Tako ponovo biva aktuelizovana priča o padu vojnog transportnog aviona 'daglas DC 3' početkom pedesetih godina.
Svedoci tog vremena tvrde da se avion srušio vrlo misteriozno i da je vojska duže vremena u blokadi držala ceo atar. Na kraju se, bar tada, sve svelo na oficijelno saopštenje da je bio u pitanju 'ljudski faktor'.
Da li je bio u pitanju samo ljudski faktor? Avionom su upravljali iskusni piloti, kapetani vazduhoplovstva Dragoljub Rosić i Nidžo Nikolić. Avion je, iz nepoznatih razloga, udario u planinu i pored pilota Nikolića i Rosića, stradala je cela posada.
Nakon ovog događaja niko se nije oglašavao, niti je pokušao da objasni, ako ne ništa drugo, nego gde je to zatajio ljudski faktor. Tek kada se o svemu ovome, početkom devedesetih obilato počelo pisati, u novinama se pojavila izjava bivšeg komandanta niškog vojnog aerodroma Jovana Nedeljkovića, kome je slučaj 'daglasa DC-3' bio poznat, a i lično je dobro poznavao pilote Rosića i Nikolića.
On tvrdi da je reč o izuzetno sposobnim pilotima koji nisu mogli da pogreše. Zbog čega se avion srušio, nije mu poznato, jer nikada nije mogao da vidi kompletnu dokumentaciju, ali napominje da je svim pilotima poznato da se iznad Radana koristi isključivo žiro-kompas, jer je avio-magnetni kompas nepouzdan i netačno određuje kurs.
Šta je bilo po sredi, bar za sada, tajna je koja golica radoznalost onih koji pokušavaju da rasvetle misterije planine Radan i Đavolje varoši. Jedan od takvih istraživača je radiestezista Stanimir Vučetić iz Beograda, inače penzionisani aviotehničar.
- Prema mojim istraživanjima, ispod Radana teče podzemna termalna reka, zasićena raznim metalima, pa stvara jak naboj elektriciteta koji je akumuliran i tako se organizuje magnetno polje ograničeno lukom, sličnim duginom i prostire se celim njenim tokom. Ova reka izvire ispod Malog krša na susednoj planini Sokolovici i proteže se prema jugu, sve do granice sa Albanijom. Visina gornje granice luka je 973 metra, ali delovanje oseća za još 600 metara iznad ove granice i to bitno utiče na let vazduhoplova koji lete niže - objašnjava Vučetić. M. Delibašić
