Izvor: Blic, 16.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi užasi totalnog rata
Svi užasi totalnog rata
Kada je britansko ratno vazduhoplovstvo napalo nemački grad Darmštat 11. septembra 1944, požar koji su izazvale zapaljive bombe stvorio je toliku toplotu da su se, od 12.300 poginulih te noći, tela mnogih ljudi koji su se sklonili u podzemna skloništa skvrčila na veličinu lutaka. 'Mladić u uniformi vazduhoplovca, sav u suzama, izašao je iz podruma sa pokrivenom metalnom kofom', seća se anonimni očevidac. 'U njoj su bili njegovi roditelji.' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Vojne pojedinosti vezane za rat koji su saveznici vodili u vazduhu protiv Hitlerove Nemačke od 1940. do 1945. do tančina su opisali brojni istoričari. Međutim, patnje onih koji su iskusili bombardovanje uglavnom se prepričavaju u uskom porodičnom krugu ili su tema dela beletristike. Nova knjiga berlinskog istoričara Jerga Fridriha 'Der Brand' ('Požar') oživljava užase onih noći kada su britanski i američki lovci bacili pola miliona bombi na oko 1.000 gradova i sela i pobili 635.000 ljudi. 'Želeo sam da pokažem šta se događa kad bomba padne na zemlju', objašnjava Fridrih, 'a ne šta se dešava pre toga.'
Potresni pasusi, kao što je epizoda iz Darmštata, doprineli su tome da 'Der Brand' postigne ogromnu popularnost među nemačkom čitalačkom publikom. Za samo tri nedelje knjiga je prodata u 50.000 primeraka i već sada se štampa treće izdanje.
U čemu je zapravo tajna interesovanja za ovu knjigu? Za one koji su preživeli vazdušne napade to je autentičan opis života pod bombama. 'Sve je do te mere opipljivo i bolno, da skoro ne možete da je čitate', kaže Elizabet Šumaher, 79-godišnja starica iz Bona, koja je duge sate provela po skloništima. 'Ona vam dočarava onaj neopisiv zvuk, toplotu i zadah hladnog znoja u podrumima.' A mlađe čitaoce, kaže Fridrih, fascinira slika razorene Nemačke za koju nisu ni sanjali da može da izgleda kao Sarajevo.
Niko ne poručuje da je Nemačkoj neophodno javno preispitivanje vlastite prošlosti. Pošto su opisi ljudskih patnji i bede toliko živi, kritičari u Nemačkoj i Britaniji optužuju Fridriha da pokušava da izbriše tradicionalnu granicu između Nemaca kao ratnih zločinaca i saveznika kao njihovih žrtava - što on ne poriče. 'Istoriografija, koja ne predstavlja Božje otkrovenje, mora sve vreme da se revidira, jer bi u protivnom dospela u ćorsokak', kaže 58-godišnji autor koji je inače napisao nekoliko kritički intoniranih knjiga o Trećem rajhu i odnosu pravosuđa prema nacističkim zločinima u posleratnoj Nemačkoj. 'Istorija mora da se piše i sa stanovišta žrtve.'
Iako Fridrih priznaje da 'Čerčil i Ruzvelt nisu imali drugog izbora nego da savladaju Nemačku totalnim ratom', njegova knjiga je podigla veliku prašinu s druge strane Lamanša. Uvređeni Britanci ne prestaju da mu postavljaju jedno pitanje: 'Kako ste mogli da proglasite Vinstona Čerčila za ratnog zločinca?' Iako takvu izjavu nigde nije dao, niti tako nešto piše u njegovoj knjizi, on im obično šeretski uzvraća: 'To nikako nisam mogao da kažem. Uostalom, poznato je da istoriju pišu pobednici i pobednici uvek sude pobeđenima.' Činjenica je, međutim, da je Britancima teško da prihvate da je njihov voljeni 'Vini', koga je BBC proglasio za najvećeg Britanca svih vremena, izdao naređenje o bombardovanju u kome je poginulo više od pola miliona nemačkih civila. CDC/JS
