Izvor: Blic, 13.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi gledaju samo izloge privatnika
Svi gledaju samo izloge privatnika
U ponedeljak pre podne, u izlogu i u frižideru velike prodavnice 'Mesar' u glavnoj užičkoj ulici bilo je izloženo samo tridesetak ćevapa i nekoliko pilećih bataka. Na pitanje ima li svinjetine, teletine, prasetine... mlađani prodavac je gotovo snuždeno priznao da nema, usput pomenuvši visoke cene žive vage stoke... Slično je, uz malo dublji uzdah, odgovorio i na pitanje ima li bar plate. Narednih pola sata u kasapnicu je jedino zavirio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neki penzioner... Pedesetak metara dalje, u jednoj sporednoj ulici pored Zelene pijace, u frižiderima pet privatnih mesara mogle su se naći sve vrste mesa i mesnih prerađevina, ribe i ribljih prerađevina.
Miloš Nikolić, vlasnik privatne mesare 'Akvarijum', reče da se najviše traži svinjsko meso, pomenu i nekoliko problema oko cene stoke, ali naglasi da prodavnica mora da radi, da mora da se izmiruju obaveze prema dobavljačima i državi i, usput, zajedno sa jednim prisutnim privatnikom, primeti da danas nisu popularni oni koji rade. 'Čim nešto radiš svi te mrze i misle da nešto muvaš', rekoše skoro uglas.
- Meni je žao što je propao društveni 'Mesar', ali on je još jedna opomena da je privatizacija jedini spas za takva preduzeća – ustvrdi Nikolić.
Tek, na pitanje kupujete li meso i u društvenim mesarama, jedan od kupaca u 'Akvarijumu' odgovorio je pitanjem: 'Zar oni još rade?'
DP 'Mesar', naravno, radi, ali kako su nedavno priznali predstavnici ovog preduzeća, u veoma teškim uslovima, ponajpre zbog neravnopravnog položaja u odnosu na privatne mesare.
Mesare su, naravno, samo deo priče o sve većoj propasti, odnosno nekonkurentnosti društvenog proizvoda u odnosu na privatni. Ne samo Užičani, već i ogroman deo stanovnika Srbije, danas osnovne prehrambene namirnice nabavljaju u privatnim trgovinama, odnosno od privatnih proizvođača. Srbi, može se videti i čuti na svakom koraku, odavno su prestali da kupuju i odevne predmete domaćih društvenih konfekcijskih preduzeća.
- Na sebi imam jaknu iz Italije, pantalone iz, nisam sigurna, Grčke ili Turske, donji veš iz Rumunije...
Ja sam farmerke nabavio iz Grčke, čarape su iz Bugarske, patike iz Vijetnama, košulja je iz Turske... - rekoše supružnici Nada i Milan iz Užica, priznajući da se ne sećaju kada su poslednji put kupili neki odevni predmet domaće društvene proizvodnje.
U tržnom centru 'Moda', u pet privatnih butika nema proizvoda domaćih društvenih firmi. Rada Rovčanin, vlasnik jednog butika, kaže da je obišla sve domaće proizvođače ali nije našla 'dobrih stvari'.
- Ne mogu da razumem naše društvene proizvođače. Mi danas imamo veliki broj obrazovanih, mladih ljudi koji mogu da naprave nove kreacije jer činjenica je da imamo dobrih materijala ali nemamo dezen. U krajnjem slučaju, neka pošalju i svoje kreatore na par dana u Italiju ili neku drugu zemlju i neka nešto vide i nauče. I, ne samo to: pogledajte te izloge društvenih trgovina! To je sve čist socijalizam! - kaže Rada Rovčanin.
Na robnoj pijaci 'Međaj', gde se oblači veliki broj Užičana, ni traga od domaće robe. Sve, kako i sami trgovci priznaju, 'uvozna roba iz Turske, Mađarske, Bugarske, Rumunije' i tek poneki proizvod iz domaćih privatnih konfekcijskih radionica.
- Dve najveće konfekcijske firme u Užicu, 'Desa Petronijević' i 'Froteks', imaju hiljadu i po zaposlenih, a ne mogu da naprave jedne valjane gaće i biće da je zbog toga kriv Đinđić - zajedljivo komentariše jedan od vlasnika tezge na 'Međaju'.
Nada Kostić, direktorka užičke robne kuće 'Beograd', takođe kaže da na prodajnim štandovima nema mnogo odevnih predmeta domaćih društvenih firmi.
- Imamo bolju saradnju sa privatnim firmama i otuda je zastupljenost odevnih predmeta privatnih preduzeća neuporedivo veća. Jednostavno, mi nismo kreditno sposobni da od društvenih firmi otkupimo robu, a oni su skeptični kada je u pitanju drugačiji oblik poslovanja. Istovremeno, modni, pa i poslovni trendovi su takvi da se privatna preduzeća bolje snalaze i, konačno, narod kupuje te proizvode - kaže Kostićeva, tvrdeći da u robnoj kući nema proizvoda društvenih preduzeća 'Javor', 'Prvi maj', 'Jumko', 'Kluz'..., a reporter 'Blica' je na prodajnim mestima zabeležio da se prodaju odela, košulje, majice, čarape i dukserice desetine privatnih proizvođača iz Srbije.
Na sledećem koraku priče o društvenom i privatnom sektoru u gradu na Đetinji obreli smo se na velikoj terasi hotela 'Palas', koji posluje u sastavu društvenog ugostiteljsko-turističkog preduzeća 'Sloga'. Na terasi je sedelo jedino nekoliko penizonera, a u unutrašnjosti restorana nekoliko konobarica. Desetak metara dalje, na skoro deset puta manjoj terasi jednog privatnog kafea sedelo je i pijuckalo tačno 12 gostiju.U privatnoj trgovini 'Bohor' rekoše da retko ko kupije niške televizore i 'Slobodine' usisivače, a na mnogim drugim mestima rekoše da se više isplati napraviti kod privatnika regal ili spavaći krevet, popraviti auto ili peglu, kupiti burek, štampati pozivnice za svadbu...
S druge strane, zajedljivci kažu da u društvenoj firmi jedino valja raditi... Zoran Tmušić
