Izvor: Blic, 21.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve je isto, čak i Tita ima
Nisu se gledali sedamnaest godina. Beograđanin je stajao na rivi, Opatija se meškoljila ispod Učke i sve je izgledalo kao slučajni susret davnih ljubavnika. A onda se pamćenje naglo vratilo. Tu je i dalje bio vrt sa egzotičnim drvećem i vila Angiolina sa cvetnom rondolom, hotel „Kvarner" i šetalište Lungomare, bronzana nimfa u zalivu - obavezan detalj „pozdrava iz Opatije", čak je preživela i ulica Maršala Tita... I kao da se ljutnula stara dama kad smo se ukrcali na jedrenjak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << barba Tonija Gulića koji je zaorao pučinu u pravcu Krka, prvoj adresi na krstarenju Kvarnerskim zalivom.
Plovidba, dovoljno duga da se opet vratimo Opatiji i predivnoj večeri uz pesme klape na terasi hotela „Milenijum" i doručku u jednoj od vila hotela „Četiri opatijska cvijeta" na kom je čuveni paški sir zalivan istarskom malvazijom. Tradicija se čuva, ali novom su širom otvorena vrata. Modernim hotelima koji svake godine zakače po još neku zvezdicu upravljaju mladi ljudi. Naši domaćini i direktori ova dva hotela, Kristijan Mihajlinović i Vedran Gržetić, još nemaju ni trideset godina i, ako vam slučajno zatrebaju, naći ćete ih svuda, osim u kancelarijama. Novo vreme, novi principi poslovanja. Ovde sezona traje preko cele godine i odmor je za mlade menadžere mislena imenica.
Grad Krk, prestonica istoimenog ostrva, stoji opkoljen bedemima i utvrđen kaštelom kao da još uvek čuva ilirska plemena, Rimljane, Mlečane ili krčke knezove Frankopane koji su ispisivali njegovu istoriju. Od blizu 1.200 hrvatskih ostrva (66 je naseljeno), Krk je najveće i s pravom ga neki nazivaju i kontinentom. Do njega se može doći brodom iz Opatije i Rijeke, ima i aerodrom, a sa kopnom je povezan mostom dugačkim 1.430 metara. Celo ostrvo sa sedam većih naselja ima oko 18.000 stanovnika, ali se leti taj broj penje i do 120.000 pa ne čudi što Krk ostvaruje fantastičnih tri miliona noćenja godišnje. Polovinu gostiju čine Nemci, Italijani i Austrijanci i već ih je krajem maja dovoljno da zakrče uske ulice starog grada, poziraju na trgu Kamplin ili ispred katedrale sa crkvom Sv. Kvirina, zaštitnika Krka. Oko pažljivijeg šetača pak lovi ukrasne prozore venecijanske gotike, oble lukove iz vremena renesanse, ornamentima ukrašene kamene okvire kućnih ulaza, mramorne grbove vlastele, dok sve to ne mnogo ne zanima čete biciklista koji krstare ostrvom. Njih je, inače, moguće videti na gotovo svim ostrvima i „krstarenje" na dva točka je, po svoj prilici, nova moda među razmaženim zapadnim turistima.
Samo na Rabu, našoj sledećoj adresi, postoji 157 kilometara biciklističkih staza, ali se ovo ostrvo i istoimeni grad, ipak, prepoznaju po nečem drugom.
Naspram ogoljene i okamenjene severoistočne strane ostrva koju vekovima glođu velebitske bure, na zapadu se Rab otvara sa desetak prekrasnih uvala u čijem zaleđu su šume. Pogled na smaragdnu boju mora, prelepe plaže i saznanje da je ovo ostrvo jedan od najsunčanijih delova Evrope bili su dovoljni razlozi da se Rab još pre 120 godina proglasi turističkom destinacijom. Očigledno je dobro znao gde svraća i engleski prestolonaslednik Edvard VIII čija se jahta ovde usidrila davne 1936, a Rabljani i danas prepričavaju kako su se kralj i supruga mu Volis Simpson goli kupali u uvali Kandarola na poluostrvu Frkanj.
Četiri zvonika i tri ulice (gornja, srednja i donja) znaci su raspoznavanja grada Raba, starog čitavih dvadeset vekova, a njegov najpoznatiji stanovnik svakako je Sveti Marin, progonjeni klesar, kasnije svetac, koji važi za osnivača države San Marino. A u turističku ličnu kartu Rab upisuje brojne hotele, vile i apartmane, dve moderne marine, autokampove i 220.000 turista godišnje koji ostvare 1,6 miliona noćenja.
Srbi gosti i partneri
Beogradska turistička agencija „Džoli travel" nedavno je ušla u sastav hrvatske „Adriatika net grupe", vodeće kompanije u turističkom biznisu za ovaj deo Evrope. „Džoli travel" će kao članica grupe pokrivati tržišta Srbije, Bugarske, Rumunije i biće središte širenja na nova tržišta u regiji. Inače, u „Adriatika netu" procenjuju da će za pet godina većinu hrvatskih turista činiti gosti iz Srbije. „Džoli travel" već u svojoj ponudi ima hrvatski Jadran, kako obale tako i ostrva. Osmodnevno krstarenje Kvarnerom na bazi polupansiona iznosi 350 evra, apartmanski smeštaj krajem juna u Rovinju je oko 200 evra, Opatiji 250, Umagu 170 evra. Ponuda uključuje i hotelski smeštaj na celoj hrvatskoj obali Jadrana i cene zavise od luksuza hotela, a na raspolaganju su hoteli svih kategorija. Putnici se iz Beograda i Novog Sada do krajnjeg odredišta u Hrvatskoj prebacuju minibusevima.
