Izvor: Blic, 08.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki deminer greši samo dvaput
Svaki deminer greši samo dvaput
Svaki deminer greši dva puta - kad se zaposli i kad stane na minu - reči su Dejana, jednog od pripadnika osmočlanog deminerskog tima Civilne zaštite koji u saradnji sa Centrom za deminiranje Republike Srpske - MAK već petnaest dana radi na čišćenju obale reke Une u selu Donji Matavazi kod Novog Grada.
Nepristupačan teren uz reku, obrastao gustim šibljem koje je postalo stanište lisica, išaran trima tranšejama (ostavštinom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz rata) i žutim trakama sa natpisom ‘’MINE’’ nalazi se u neposrednoj blizini kuće Žike Rakića, kojeg je ekipa ‘’Blica’’ zatekla kako se odmara u dvorištu.
- Prije rata tu su fudbala igrala sva seoska djeca, a bila je uređena i plaža gde se kupalo u Uni, roštiljalo... Sad je to leglo mina i lisica, tu ljudska noga nije kročila od devedesete - s bolnim uzdahom objašnjava Žika i nastavlja: - I moj voćnjak je bio miniran, ali su ga ovi mirnodopski heroji očistili i omogućili mi da tu ponovo posadim voćke. Evo, sad nam rasčišćavaju igralište i plažu, kako bi djeca imala gdje da se zabave, da se ljeti okupaju. Kad te ljudine vidim ujutro vesele, nasmijane, orne za rad, srce mi zaigra, ali kad se s posla vraćaju umorni, iscrpljeni i fizički i psihički, jer gadan je to posao, duša me zaboli.
I dok se u pratnji inspektora MAK-a Dejana Santrača krećemo uskom stazom označenom crvenim koljem koje ukazuje da je na tom delu prolazak relativno, ili kako bi to demineri rekli 99,6 odsto bezbedan, u susednoj njivi nekoliko stanovnika Matavaza okopava kukuruz ne hajući mnogo za ljude u plavim pancirkama i sa kacigama na glavi, koji sa neobičnim spravama nalik na one iz naučnofantastičnih filmova proveravaju svaki milimetar tla.
Deminera Borislava Popovića zatičemo kako klečeći uz crvenu letvu bodući pipalicom u ravnomernim razmacima od 2,5 cm proverava detektorom pethodno ‘’snimljen’’ deo zemljišta u dubinu od deset cm. Radi naše i njegove sigurnosti, kao i sigurnosti njegovog partnera Gorana Brankovića, odlazimo na bezbednu udaljenost od 25 metara.
Tim lider Goluban Vojvodić šapatom nas je zamolio za potpunu tišinu, jer i najmanji zvuk, najmanji pokret može poremetiti Borislavljevu koncentraciju i tako ugroziti i njegov i život ostalih ljudi u timu.
- Deminer mora da živi za ovaj posao, mora da ga diše, da se srodi sa svakim ubodom pipalice, sa svakim piskom detektora, jer i pogrešna misao, najsitnija greška, može biti kobna. Ovde su mere bezbednosti maksimalne, tačno se zna šta, ko i kada radi, oprema mora da se kontroliše, da bude u potpunosti ispravna. Kad smo u minskom polju nema improvizacija. Posao nije lak, jer uglavnom razminiravamo područja u koja ljudska noga nije kročila godinama, koja su obrasla šibljem i gde prvo moramo da pređemo detektorom, što je na pojedinim mestima skoro neizvodivo, onda da pristupimo raskrčivanju, pa tek onda da ispitivamo dubinu zemljišta pipalicom. Makaze, testere i lopatice su sastavni deo naše opreme.Niko od nas nije ovde došao bez veze, svi smo bili u inženjerskim timovima tokom rata, svi smo prošli obuku u MAK-u, svi smo se sami opredelili za ovaj posao i svi bi odmah otišli da možemo - priča Goluban Vojvodić.
Radni dan ovog deminerskog tima ne sastoji se samo u osmosatnom radu u teškim uslovima, već i od svakodnevnog prelaska oko dvesta kilometara kako bi stigli na bivšu prvu liniju fronta, a s obzirom na rizik kojem se izlažu, njihove plate - čija je osnovica oko 500 konvertibilnih maraka - mizerne su.
- Kad bi mi sa strahom i bojazni prilazili minama ne bi bilo ništa od nas. Za nas je ovo rutinski posao, ali opuštanja ipak ne sme da bude- dobacuje deminer Saša koji ni jednu sekundu svoje jednosatne pauze nije hteo da utroši na razgovor sa novinarima.
Tokom naše šetnje minskim poljem inspektor Dejan je detektorom prekontrolisao do sada očišćeno područje, na kojem je jedino pronađena ručna granata. Tokom inspekcije detektor se nijednom nije oglasio, što znači da u tlu nema ni jednog komadića metala, odnosno da su demineri Civilne zaštite dobro obavili svoj posao. Andrijana Katavić
