Izvor: Blic, 11.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suprotan smer Miodraga Rebića
Suprotan smer Miodraga Rebića
Meni i mojoj porodici odgovara život u Boru. Ovde je kao na Zlatiboru. Ista je nadmorska visina a vazduh uopšte nije zagađen kao što se priča. Pa, veća je zagađenje u Beogradu u Sarajevskoj ili u Ulici 29. novembra nego ovde! - priča Miodrag Rebić koji je napustio Beograd i od pre izvesnog vremena skrasio se u Boru.
Miodragova supruga je u Beogradu imala komforan stan od 75 metara kvadratnih u naselju braća Jerković koji je delila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa majkom i bratom. A onda jednog dana dogovorili su se i odlučili da stan prodaju i novac podele. Rebićeva supruga Gordana dobija 22.000 evra što je nedovoljno i za kupovinu garsonjere u Beogradu. Posle 20 godina provedenih u glavnom gradu, odlučuju da ga napuste i život nastave na nekom drugom mestu.
- Obišao sam mnoge gradove ali mi se Bor najviše dopao. To je prava urbana sredina i lep moderan grad. U početku Gordana nije bila za to, ali kada sam joj pokazao stan koji nameravam da kupim i okolinu Bora, pre svega Borsko jezero i Brestovačku banju, ona se oduševila. Za 22.000 evra mi smo kupili u Boru stan od 75 kvadrata na prvom spratu sa centralnim grejanjem i toplom vodom, automobil, obnovili nameštaj i opremili dva lokala u kojima sada radimo - sa ponosom priča Miodrag.
Pre dolaska u grad bakra, Rebić je radio u Industriji obuće 'Beograd', na ortopediji, gde je izrađivao pomagala za bolesnike i u firmi 'Polins' koja proizvodi dečju obuću. Bavio se i atletikom. Trčao je na 800 i 1.000 metara. Sada je u Boru otvorio dva lokala 'Reba' u kojima zajedno sa suprugom građanima popravlja obuću, jakne, ortopedska pomagala i tašne, a deci đačke torbe.
- Lepo su me prihvatili. Osećam se kao da sam ovde rođen. To isto važi i za suprugu i sina. Sin mi je šesti razred i kao i u Beogradu ima sve petice, mada moram da priznam da sam se za njega bojao kako će se ovde uklopiti. Treba još samo da dokažem i prijateljima koji su me od ovoga odvraćali i čudili se mojoj odluci, da Bor nije mrtav grad i da se ovde od rada može živeti bolje nego u Beogradu. Sveta Mirković
