Izvor: Blic, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto svećica deda Sime
Simo Knežević proslavio je u nedelju rođendan. Stoti. A niko ne bi rekao. Deda krepak, bistrog uma, u stotoj sam sebe brije. Okupila se rodbina i prijatelji, čestitaju i traže recept za vitalnost i dugovečnost.
- Nema tu nikakvog recepta, samo Božija volja - uz osmeh, ali ozbiljno, uzvraća deda Sima, kako ga već skoro pola veka zovu svi koji ga znaju. Kod lekara nije bio više od pet godina. Kaže, nema potrebe, kad ga ništa ne boli. Samo ga noge polako izdaju.
Da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jede, veli, može sve, al’ ne mnogo kao nekad. Najviše mu prija jogurt. Unuku koja drži dijetu kori. Veli, nije to nikako zdravo.
Nije mnogo pušio, kaže, najviše jednu paklu cigareta za ceo život. Dok je živeo na selu pušio je lulu, ali duvan je sam sadio.
- Od jednoga struka imao sam po dva kila duvana - hvali se.
Voleo je pivo. Priča da je svaki dan, kad se vraćao s posla, svraćao na po jedno pivo. Danas je uglavnom na sokovima i vodi.
- Od nove godine do sad nisam popio više od pet šest flaša piva. Nekada mi prija, al’ nekad baš i ne ide - žali nam se deda Sima.
Zapazili smo da deda i najsitnija slova čita bez naočara.
- Imam oči, šta će mi naočari - u šali uzvraća Sima, ali nam se odmah i žali kako su danas preskupe knjige i novine:
- Ranije sam svaki dan kupovao štampu, ali danas mi je sa ovom malom penzijom teško da izdvojim novac za novine.
Deda Sima je penzioner već trideset i jednu godinu. Nekada se, veli sa setom, od penzije mnogo bolje živelo. Danas mala primanja, a sve preskupo. Ipak, najbolje se živelo, veli, bilo u vreme kraljevine:
- Vi znate ovo sad vreme, ja znam i ovo i Titino, ali najbolje je bilo za kraljevine... Vi sad što god primite vi potrošite... Ja sam u vreme kralja našeg Aleksandra i Petra, slava im i pokoj duši, zarađivao dnevnicu i po 300 dinara. A tad je 80 dinara bilo 100 kilograma žita, a kilo pečenja janjećeg ili jarećeg bilo je 16 dinara.
Sima je iz rodnog sela Štikova, kod Knina, prvi put došao u Beograd 1925. godine. Počeo je da radi na građevini, onda je otišao na odsluženje vojske u Ljubljanu, iz vojske se vratio u Beograd gde je na železničkoj stanici radio do aprilskog rata.
- Kad je udario Švabo, vratio sam se u Štikovo. Svako je od radnika otišao da svoje selo brani - seća se deda Sima. U ratu, 1943. ga je zadesila i lična tragedija. Preminula mu je žena Marta. Ostao je sam sa dvoje dece - trogodišnjom Jelicom i petogodišnjim Vasom. Nije hteo da se drugi put ženi i sam je decu othranio.
Kad su deca porasla, ponovo se 1960. vratio na rad u Beograd, gde i danas živi u domu kćerke Jelice.
