Izvor: Blic, 24.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što si bliže dobroj slici, to si bliži smrti
Što si bliže dobroj slici, to si bliži smrti
Ljudi u maskirnim uniformama, s kapuljačama preko lica, iznikli su iznenada i niotkud; zaustavili su džip naših kolega, grubo ih izvukli napolje, poobarali ih na zemlju, natakli im nekakve kese preko glava i pritisli im cevi oružja na slepoočnice. Jedan reporter je počeo da se guši, a ostali su, videlo se to po njihovim trzajima tela, bili zatečeni i pomalo izbezumljeni. Strah je bio očigledan. Bez obzira što su oni, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i mi, znali da je to samo deo obuke. Ali, obuke onih kojima ova scena lako može postati stvarnost - priseća se Petar Kujundžić, fotoreporter agencije 'Rojters'.
Obuku o kojoj je reč izvodi britanska služba za procenu rizika 'Centurion', sastavljena od bivših pripadnika elitne jedinice kraljevskih marinaca, koji nedaleko od Londona drže kamp sa kursevima za snalaženje u neprijateljskom okruženju. Situacije, za koje oni pripremaju polaznike, realne su - u njima se može lako naći svaki ratni izveštač. Cilj pripadnika 'Centuriona' je da upoznaju novinare kako da izbegnu rizik. Jer, samo u prošloj godini preko njih trideset je širom sveta izgubilo živote na svojim zadacima. Agencija 'Rojters' je prva počela sa ovim obukama, pre dve godine, upravo u 'Centurionu', a sada ovde obuku pohađaju i predstavnici ostalih svetskih medija.
- Ja sam već ratnoreporterski veteran, prošao sam sva naša ratišta, od Slovenije, Hrvatske, Bosne i Kosova do Rumunije, Čehoslovačke i Irana, tako da imam iskustva u kritičnim situacijama. Imam iskustva, ali sam možda imao i puno sreće, koja je jako bitna. Ono što je za mene najdragocenije sa ovog kursa jeste nova filozofija koju spoznaš, drugačije razmišljanje o granici do koje trebaš da ideš i kada treba da staneš. Jer, adrenalin radi, tera te da se stalno krećeš napred. Što si bliže fotografiji, to si bliži i smrti. Ranije mi se činilo dva koraka napred ili nazad da je svejedno, a nije. Kako razmišlja onaj koji te možda gleda kroz optiku snajpera, hoće li ga isprovocirati tvoja odeća crvene ili neke druge boje i koja bi ti boja mogla spasiti život; kada padne mina da li će i sledeća pasti na to ili neko drugo mesto, neke su od tema koje smo obrađivali na ovom kursu, a o kojima nisam ranije razmišljao na takav način - priča Kujundžić.
Meci su, kaže, često zviždali oko njega, i ljudi sa kamama tumarali su u blizini. Njegov kum i prijatelj, Dule Vranić iz 'Asošijeted presa', kraj njega u Vukovaru umalo nije od puščanog metka izgubio ruku, on lično je kod Borovog sela popio dobre batine od grupe Hrvata, a jedna motka mu je na kontramitingu decembra 1996. godine iscepala lice. Ostalo je na tome. Smatra da je imao sreće, jer sve je moglo biti i mnogo drastičnije, posebno prvih ratnih godina.
- Zato je obuka jako bitna i verodostojna. Eto, ispričao sam na početku scenu kidnapovanja, bili smo zatim na poljima na kojima su se svuda videli tragovi krvi i raskomadana tela, delova ruku, nogu. Neki su i povraćali od stravičnih slika. Ispostavilo se da je sve vešto pripremljen scenario i pirotehnika. Ali, to su scene na koje nailazite i u ratovima i prilikom prirodnih i drugih nesreća i katastrofa, na koje se morate navići i za koje se morate pripremiti - kaže Kujundžić i nastavlja:
- Obučavali su nas kako da utvrdimo da li je neko mrtav, da ne bi gubili zbog njega dragoceno vreme, već da onom živom i povređenom pružimo pomoć. Prva pomoć čini možda četrdeset procenata celokupne obuke, a obrađuju se gotovo sve moguće povrede. Ali, to je znanje od kojeg nekome zavisi život, kao što i vaš život može zavisiti od njegovog znanja. Zatim, ako se nađete u oči sa potencijalnim neprijateljem kako mu prići, kako razgovarati sa njime, puno smo učili o minama i minskim poljima, kako da gledaš i uočiš promene na tlu, ili na sumnjivim objektima. Takođe i o ujedima osa, zmija i ostalih otrovnica, dakle o svemu onome sa čime se realno možete susresti, a što ti realno može biti od presudne pomoći. Zaista sam sada spremniji za svaki rizični zadatak. R. Rosić
